U kragujevačkom naselju Pivara, na raskrsnici ulice Stojana Protića i jedne bezimene ulice (kako Google mapa kaže) koja vodi ka Energetici, kao da važe neka posebna pravila.
Ulica nema ime. Nema ni pešački prelaz.
Možda je logika da ako nema imena, ne treba ni zebra. Ali svakodnevica govori drugačije.
Ovu ulicu svakog dana prelaze deca na putu do škole. Bez oznaka, bez jasno obeleženog mesta za prelazak, bez dodatne signalizacije koja bi upozorila vozače. Oslanjaju se isključivo na pažnju onih za volanom i sopstvenu procenu.
U pitanju je deo grada u kom saobraćaj nije zanemarljiv, a upravo tu nedostaju osnovni elementi bezbednosti koji bi trebalo da budu standard, naročito u zonama gde se kreću najmlađi.
Ostaje otvoreno pitanje – da li je potrebno da ulica prvo dobije ime, da bi dobila i pešački prelaz?
I još važnije, da li treba da čekamo da se nešto desi, da bi se reagovalo?
