Poslednjih godina postalo je uobičajeno da se Skupština grada Kragujevca retko održava. Zakonski okviri, naravno, budu ispoštovani, ali primetno je da su se odbornici u ne tako davnoj prošlosti daleko češće sastajali. Sada, kada se to desi, na dnevni red dospe pregršt odluka, koje se, pak, objedine u dvadesetak tačaka i time skrati vreme za raspravu o pojedinačnim predlozima. Možemo slobodno reći da je ovo postao manir lokalnog parlamenta, pa sednice sa epitetom maratonske, sada već redovno traju i po 12 sati.
Na ovaj način, objedinjavanjem velikog broja odluka u jednu tačku (i po dvadesetak), tj. jedan blok za raspravu, ostavlja se malo prostora za temeljnu, kvalitetnu diskusiju.
Uočljiv je i manir da se u jednu tačku spajaju teme koje nemaju veze jedna sa drugom.
Postavlja se i pitanje kako se materijali za ovoliko tačaka mogu kvalitetno pripremiti i analizirati, naročito ako oni stižu u zadnji čas.
Sednice Skupštine grada moraju se održati jednom u tri meseca, bilo redovno ili vanredno. Šefovi odborničkih grupa po jednoj tački dnevnog reda mogu da govore 10 minuta, a odbornici 5. Za repliku i javljanje po Poslovniku predviđeno je maksimalno tri minuta. Zanimljivo je da u Skupština grada Kragujevca, u kojoj je 87 odbornika, ima čak 19 odborničkih grupa u ovom trenutku.
Iz opozicije redovno na zasedanjima čujemo primedbe na ovu praksu.
Kako je vreme za diskusiju minimalno, često je očigledno da je ona svedena samo na formalnost. Odbornici nisu u mogućnosti da temeljno razmotre predloge, niti da postavljaju suštinska pitanja o tačkama dnevnog reda koje direktno utiču na živote građana.
Na ovaj način, parlamentarizam se, čini se, obesmišljava. Skupština, koja bi trebalo da bude ključna platforma za raspravu, analizu i donošenje važnih odluka za lokalnu zajednicu, svedena je na formalnu tačku u političkom procesu. Umesto da bude mesto gde se donose odluke u interesu građana, Skupština grada Kragujevca sve više deluje kao dimna zavesa u mađioničarskom triku obmane javnosti.
Građani zaslužuju transparentnu i funkcionalnu Skupštinu, koja ozbiljno razmatra ključna pitanja i pruža priliku za konstruktivnu raspravu. Nažalost, trenutni način rada ne samo da narušava ugled Skupštine, već i podriva poverenje u sam demokratski proces.
A ko je kriv? Pa, svi mi. Prvo vlast, onda i opozicija, a možda najviše sami građani koji su i jedne i druge izabrali i kojima očigledno ne smeta što je to tako, već to tolerišu.