Dan sećanja na žrtve holokausta: "Najmonstruozniji deo globalnog ludila koji je proizašao iz istog izvora"

Nedelja, 27 Januar 2019 13:00Autor: Jovana Mladenović

Spomen park “Kragujevački oktobar” je povodom Dana sećanja na žrtve holokausta priredio program koji je, oslanajući se na knjiige i činjenice, prisutne podsetio na stradanja i sudbinu Jevreja tokom Drugog svetskog rata. O svojim i porodičnim sećanjima, učesnicima programa govorio je Aleksandar Ajzinberg, danas uvaženi ahitekta i preživeli svedok užasa holokaust, koji je sa svojom majkom iz zatvora pobegao sa 12 godina. 

Partneri u realizaciji programa su Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerzitet u Beogradu, Narodna biblioteka Srbije, Studentski Kulturni Centar Kragujevac, Centar za izgradnju mira Kragujevac, a podršku u organizaciji pružio je i grad Kragujevac.

U svetu ima 14,5 miliona Jevreja, a do početka Drugog svetskog rata bilo je dva miliona više. Od kraja rata do danas jevrejska populacija nije uspela da nadoknadi taj broj. U Srbiji je bilo nešto više od 35 hiljada Jevreja, a tokom holokausta stradalo je 90 odsto.

"Holokaust je najmonstruozniji deo globalnog ludila koji je proizašao iz istog izvora, zbog čega smo kao memorijalni muzej pravo mesto podsećanja na takav događaj. Program je sastavljen iz tri segmenta od kojih jedan obuhvata činjenice, drugi vizuelnu interpretaciju kroz izložbu Biljane Albahari iz Narodne biblioteke Srbije, dok se treći oslanja na filozofiju odnosno pokušaj razumevanja holokausta i šta posle,", rekao je kustos Marko Terzić.

Učešćem u obeležavanju Dana sećanja na holokaust, grad Kragujevac se priključuje svetskoj kampanji “We Remember” (Pamtimo), kojom se apeluje da se ovakvi zločini, u koima je stradalo oko šest miliona Jevreja, nikada ne zaborave. "Kao grad stradalnik tokom Drugog svetskog rata u kome su život izgubili svi kragujevački Jevreji, Kragujevac je pravo mesto sećanja na žrtve holokausta", rekao je Aleksandar Štajn, pomoćnik gradonačelnika za unutrašnju i međunarodnu saradnju.

O svojim i porodičnim sećanjima, učesnicima programa govorio je Aleksandar Ajzinberg, danas uvaženi ahitekta i preživeli svedok užasa holokaust, koji je sa svojom majkom iz zatvora pobegao sa 12 godina. Skrovište je našao u planinama Istočne Srbije gde su mu pomogli četnici Draže Mihailovića i, kako kaže, divni ljudi koji su ih hranili skrivajući se na različitim mestima. Zbog toga, seća se Aleksandar nisam ni bio svestan kakav se užas u Srbiji i Evropi dešava. Mnogi ni danas ne shvataju da 90 odsto ljudi koji su stradali u holokaustu nisu mogli da zamisle da će biti ubijeni, verujući da će biti odvedeni na Madagaskar ili Poljsku kako su im govorili. U ono vreme holokaust nisam doživljavao kao nešto strašno, jer sam u planini bio srećan što sam pobegao iz zatvora. Užasom smo bili pritisnuti kada smo se vratili u Beograd i saznali šta se dogodilo, priča Aleksandar Ajzinberg.

Najnovije vesti iz ove kategorije