Radio uživo
Užasan zemljotres koji je pogodio Tursku ugasio je i život jednog dečaka srpskog porekla, pišu Novosti.
Pod ruševinama zgrade u kojoj su živeli u Iskenderunu, zauvek je zaustavljeno detinjstvo osmogodišnjeg Robina Pejkovića. Spasioci su ga našli beživotnog u naručju majke Seme, koja je povređena i zbrinuta u jednu od bolnica ovog lučkog grada.
Povrede su bile takve da je maleni Robin podlegao na mestu. Nije bilo spasa ni u maminom zagrljaju, koja je pokušala da ga te noći, dok je spavao, rukama i telom zaštiti.
Vest o stradanju dečaka odjeknula je i, poput munje, gotovo oborila oca Igora. Zatekla ga je u Meksiku, gde radi nekoliko godina. Ali, i najbliže Igorove rođake u Kragujevcu i Beogradu.
Robin je često dolazio u Srbiju
“Bio je izuzetno pametno i lepo dete. Plavokos, vedar, pravi anđeo. Svi smo ranjeni, jer je on često dolazio u Srbiju. Ponekad sa majkom, a češće sa oba roditelja. Uvek smo se radovali njihovim dolascima i odmorima koje smo zajedno proveli. Bio je s nama tokom novogodišnjih praznika, pa još nismo ni navikli bez njega, a sada se, eto, i zauvek rastadosmo“, ispričao je "Novostima" Igorov brat od tetke Saša Joksimović, koji je potpisao čitulju u tom listu.
Potresen je Saša Joksimović. Priča da se pre nego što se javio "Novostima" da prenese poruku Robinovog tate da mogu da pišu o njegovom jedinom detetu, bez koga je u trenu ostao.
”Igor je jedva govorio - ovo ga je slomilo. Prosto čovek nema reči da opiše nesreću koja nas je zadesila“, jedva progovara i Saša..
Igora je put iz Srbije, iz Kragujevca, odveo u Iskenderun, na obale Egejskog mora. Dobio je posao, kao mašinski inženjer, u jednoj evropskoj kompaniji. Tamo je ubrzo i upoznao svoju Semu, profesorku engleskog iz Iskenderuna. Kako se kompanija u kojoj je radio pomerala, tako je i njih kroz svet vodio put. Turska, pa Amerika.
U Americi se rodio i njihov Robin, u septembru 2014. godine. Kada je uveliko kotrljao svoje lopte, zakotrljao se i novi put zbog Igorovog posla. Nova adresa, Rusija, a posle izvesnog vremena vratili su se u Tursku, gde su nastavili život prepun ljubavi, sreće i planova. Velika podrška bila im je Semina porodica, posebno Robijeva baka. Kada je maleni ušao u petu godinu, tata je ponovo morao na put.
Posao ga je odveo u Meksiko, a mama i on ostali su u Iskenderunu. Robin je tu krenuo u školu, i prepolovio drugi razred. Bili su u svom domu kada se snažno zatresao grad.
“Ne mogu ni da zamislim Senin i Igorov bol za detetom. Ne mogu ni da zamsilim kako će im život trajati bez njihovog malog anđela. Stvarno je bio kao anđeo. Po svemu je bio takav. Bio je ukras u našim kućama, velika radost i Igorovoj majci Slobodanki i bratu Aleksi koji žive u Kragujevcu“, kaže kao za see Saša Joksimović.
Maleni Robin Pejković sahranjen je juče na pravoslavnom groblju u Iskenderunu. Opelo je služio grčki sveštenik. Na večni počinak dečaka zauvek usnulog u maminom naručju ispratili su njegovi najbliži, tata Igor i mama Sena. Tuga ovih ljudi utopila se u slike sveopšte nesreće i užasa: u trenutku kada je sahranjivan plavokosi dečak poreklom iz Srbije, sahranjivalo se na sve strane u ovom lučkom gradu.
Izvor: Novosti
