Jedan od najčešćih nesporazuma među zaposlenima odnosi se na pitanje godišnjeg odmora. Mnogi veruju da fakultetska diploma automatski donosi više slobodnih dana, drugi smatraju da svi zaposleni imaju ista prava, dok ima i onih koji rade godinama, a nisu sigurni koliko odmora im po zakonu pripada.
Među zaposlenima se često može čuti da radnici sa visokom stručnom spremom imaju više dana godišnjeg odmora.
Međutim, zakonom je propisano da zaposleni ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora, dok se dodatni dani određuju opštim aktom poslodavca ili kolektivnim ugovorom. Kriterijumi mogu biti različiti – složenost poslova, uslovi rada, radni staž, invaliditet, roditeljstvo ili drugi elementi koje je poslodavac unapred definisao.
To znači da sama činjenica da neko ima fakultetsku diplomu ne znači automatski da će imati više slobodnih dana.
„Završila sam fakultet, ali radim posao za koji je dovoljna srednja škola. Mislila sam da imam pravo na duži odmor, ali sam saznala da se računa isključivo radno mesto na kojem sam zaposlena“, kaže jedna Kragujevčanka.
Prava zaposlenog određuju se pre svega ugovorom o radu i sistematizacijom radnih mesta.
Ako je za određeno radno mesto predviđen veći broj dana godišnjeg odmora zbog njegove složenosti ili drugih kriterijuma, zaposleni ostvaruje to pravo bez obzira na to da li poseduje viši stepen obrazovanja od onog koji je potreban za taj posao.
Drugim rečima, fakultetska diploma neće promeniti broj dana odmora ukoliko nije vezana za radno mesto koje zaposleni obavlja.
Mnogo značajnije od stručne spreme jeste pitanje po kom osnovu neko radi.
Zaposleni koji imaju ugovor o radu, bilo na određeno ili neodređeno vreme, ostvaruju pravo na godišnji odmor u skladu sa Zakonom o radu.
Sa druge strane, osobe angažovane preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima ili ugovora o delu formalno nisu u radnom odnosu, pa samim tim nemaju zakonsko pravo na plaćeni godišnji odmor. Njihovi slobodni dani zavise od međusobnog dogovora sa poslodavcem.
Upravo zbog toga mnogi građani tek prilikom potpisivanja ugovora saznaju da isti može značajno da utiče na njihova prava.
Sagovornici sa kojima smo razgovarali navode da problem često nije broj dana odmora, već mogućnost da ih iskoriste onda kada im odgovara.
„Kod nas svi žele odmor tokom leta, ali zbog organizacije posla ne može svako da bira termin“, kaže radnik jedne proizvodne kompanije.
Jedna Kragujevčanka zaposlena u trgovini navodi da se raspored odmora pravi mesecima unapred.
„Ako neko ode na bolovanje ili da otkaz, plan se promeni. Dešava se da odmor pomerimo jer jednostavno nema ko da radi.“
Poslodavci, s druge strane, ukazuju da organizacija rada mora da obezbedi nesmetano funkcionisanje firme, zbog čega se termini odmora često usklađuju sa potrebama procesa rada.
Među građanima se i dalje često mešaju zakonska prava i pravila koja važe kod pojedinih poslodavaca.
Stručna sprema sama po sebi ne određuje broj dana godišnjeg odmora, dok vrsta ugovora koju zaposleni potpisuje može imati mnogo veći uticaj na njegova prava. Zbog toga je, pre zasnivanja radnog odnosa, važno upoznati se sa uslovima rada i pravima koja proizlaze iz konkretnog ugovora.
