Zanimljiv paradoks koji može da se uoči jeste da mlađi traže zabavu preko ekrana, a stariji je pronalaze jedni u drugima.
Pitanje koje se nameće nije nimalo bezazleno: da li se stariji danas u Kragujevcu zapravo bolje zabavljaju nego mladi?
Na prvi pogled deluje nelogično. Mladi imaju klubove, kafiće, društvene mreže, aplikacije, događaje, neograničen pristup sadržaju, vreme i energiju. Stariji imaju penzije, navike i rutinu. Ali kada se pogleda kako izgleda svakodnevni život u gradu, slika je često obrnuta. Pogotovu subotom uveče.
Dok mnogi mladi izlazak provode uz fotografisanje, snimanje, dopisivanje i proveravanje telefona, stariji se okupljaju bez potrebe da bilo šta objave. Ukoliko ipak objave, to je sadržaj bez filtera, bez estetike, samo hvatanje trenutka.
Penzionerske žurke, igranke i večeri muzike u Kragujevcu su za mnoge postale redovan društveni događaj. Tu se igra, peva, upoznaju novi ljudi i dolazi zbog atmosfere, a ne zbog sadržaja za mreže.
"Mi kad odemo na igranku, telefon stoji u torbi. Došli smo da pričamo, da igramo i da se veselimo. Nije ništa glupo, niti je blam. Mnogo se smejemo i bole nas sutra noge i ruke od igre", kaže jedna Kragujevčanka u penziji.
Starije generacije u Kragujevcu nisu vezale druženje samo za vikend ili specijalne prilike. Njihov društveni život često se odvija svakog dana. Upravo takav način života su nam predstavile dve Kragujevčanke koje smo sreli u šetnji.
"Idemo u jutarnje šetnje. Kafa nam je uvek na istom mestu u isto vreme. Idemo i na pijacu, tamo sretnemo i poznanike i komšiluk, pa se i tu ispričamo. Družimo se dosta. Idemo jedni kod drugih. Doterujemo se, šminkamo. Volimo nakit i garderobu. Nema veze ako je neko star, ne znači da je ružan i da treba da se zapusti."
"Nama je dovoljno da se okupimo i sednemo na kafu. Uvek ima tema, uvek ima smeha. Popijemo po čašicu rakije, igramo šah ili domine. Idemo i na penzionerske izlete", kaže penzioner kog smo zatekli u centru grada. Kako ističe godine nisu ograničenje, ako ima volje.
"Čuvajte samo duh i energiju", poručio je.
Sa druge strane, mlađi u Kragujevcu imaju više opcija nego ikada, ali se često čuje da im je dosadno. Više sadržaja nije automatski donelo više bliskosti, nego osećaj dosade i otuđenosti.
Druženja se zakazuju preko poruka, prijateljstva održavaju preko aplikacija, a večeri često prolaze između ekrana i umora.
"Izađemo, ali svako gleda u telefon. Kao da smo zajedno, a nismo", kaže student iz Kragujevca. Dodaje da je na većini mesta dosadno i da ljudi nemaju toliko želje da sklapaju nova prijateljstva.
To ne znači da mladi ne znaju da se zabave. Već da se način zabave promenio i osećaj usamljenosti povećao.
Ovo otvara važno pitanje: da li smo sa svim modernim mogućnostima izgubili ono osnovno – neposredan kontakt i bliskost?
Iako stariji možda nemaju trendove, aplikacije i telefone, imaju naviku da se viđaju, energiju, želju i volju. Na taj način stvaraju uspomene, a one davne čuvaju i rado pominju. U vremenu kada se sve ubrzava, oni čuvaju ritam koji polako nestaje. I pretvara se u drugačiji tempo, otuđenosti, umora, manjka energije i želje za povezivanjem.
Duh Kragujevca ne čine samo nove zgrade, lokali i događaji. Čine ga i ljudi koji svakog jutra šetaju istim ulicama, sede na istoj klupi, raspravljaju uz šahovsku tablu i zovu jedni druge na kafu bez posebnog razloga. Upravo u tim malim ritualima živi ono što grad čini gradom.
"Nije poenta gde si, nego s kim si", kaže jedna starija sugrađanka.
Ako je merilo zabave smeh, društvo, igra, razgovor i osećaj da negde pripadaš – onda definitivno starije generacije prednjače ili bar čuvaju ono što se u digitalnom dobu izgubilo.
