Doktor Damjan Srejić o izazovima u veterinarskoj medicini: Treba naći venu maci od 300 grama!

Damjan Srejić, doktor veterinarske medicine, za Portal InfoKG  je govorio o svim izazovima na koje nailazi u svojoj profesiji, od spasavanja života ljubimaca ispitivanja ispravnosti mesa, pa sve do nošenja sa uzburkanim emocijama vlasnika ljubimaca.

"Osnovnu i srednju školu sam završio u Kragujevcu, a Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, gde sam stekao zvanje doktora veterinarske medicine.

Moj prvi posao odmah nakon dolaska iz vojske (u kojoj sam se takođe bavio veterinom i stekao čin rezervnog oficira Vojske Srbije) je bio u Centru za genetiku i veštačko osemenjavanje životinja u Beogradu", započinje priču za naš portal doktor Srejić.

"Želja za rodnim krajem, ali i ličnim dokazivanjem u privatnom poslu vraća me u rodni Kragujevac, gde 2005. godine otvaram svoju privatnu ambulantu, a već nakon godinu dana sklapam ortakluk i otvaram sa kolegom Milošem Zorićem Veterinarsku stanicu "Kragujvet doo", kao viši stepen organizovanja veterinarske delatnosti. "Kragujvet" postoji evo skoro 20 godina i za taj period prolazio je kako kroz teške, tako i lepe trenutke .Danas bezmalo 20 porodica živi od Kragujveta. Trudimo se da budemo prava mala porodica gde ljudi dolaze srećni na posao. "Kragujvet" se bavi velikim brojem delatnosti isključivo vezanih za veterinu. Veći deo firme bavi se takozvanom velikom praksom, leči i stara se o zdravlju životinja koje se koriste u ishrani ljudi. Pokriva veći deo terena ka Topoli, Rači i Kniću. U samom gradu Kragujevcu imamo ambulantu koja se bavi lečenjem kućnih ljubimaca i pregledom mesa."

Doktor Srejić ističe da je veterinarska medicina vrlo kompleksna i proteže se na mnoge grane, od ispravnosti namirnica animalnog porekla, do zdravlja kućnih ljubimaca.

"Po mom mišljenju postoje velike "praznine" u znanju široke populacije ljudi kada je u pitanju veterina! Ljudi nisu svesni značaj veterinara kod svakog zalogaja hrane animalnog porekla koji jedu! Složene procedure i pravila koje postoje da bi čovek bio zdrav od primene lekova, poštovanja karenci, do veterinara na carini, vojsci, inspekciji, institutu, fakultetu, laboratoriji i na kraju, ali ne najmanje važno, u zdravlju naših kućnih ljubimaca koji u savremeno doba postaju članovi naših porodica, hteli mi to ili ne, slagali se sa tim ili ne, ali je tako".

Iako ga je ljubav motivisila i odredila njegov životni poziv, doktor ističe da ljubav prema životinjama nije dovoljna za ovo zanimanje, već je potrebno ogromno znanje, iskustvo, kao i ulaganje u opremu, kako bi se zdravlje životinja, održavalo kako treba.

"Ta ljubav prema životinjama motivisala me je da budem veterinar od malena. Međutim ljubav nije jedina, potrebno je nešto više, spretnost u poslu, snalaženje u teškim i napetim situacijama opasnim po život životinje i još mnogo toga. Mnogo stvari i situacija koje vas oblikuju kroz praksu.

Moji počeci bili su vezani za terensku veterinu. Na "Clinica veterinaria" dobijam prvu nagradu za terensku hirurgiju i to za rad "Rumenotomija Vangard -Frejm" metodom .

Međutim, vremenom moja lična interesovanja u okviru Kragujveta bila su vezana za malu praksu, lečenje i brigu o zdravlju kuca i maca. To je oblast veterine koja je doživela neverovatnu transformaciju u poslednjih dvadesetak godina .Oblast koja iziskuje nove dijagnostičke metode i procedure, traži ozbiljna ulaganja u opremu i znanje .

Danas je nezamislivo da ambulanta kao što je naša nema ultrazvuk, rendgen, endoskop, laboratoriju, anesteziju i još gomilu drugih aparata koji vam drastično olakšavaju rad ali iziskuju ogromne troškove, pa su i cene intervencija podređene tome! Ljudi su naviknuti decenijama da se kuce i mace leče sa "tri injekcije", međutim nije tako. Radimo sa bićima koja ne govore  i baš iz tog razloga moramo biti izuzetno dobro opremljeni."

Između kolega postoji timski rad i nezaobilazno konsultovanje.

"Nažalost nisu nam dostupne specijalističke ustanove kao u humanoj medicini, naravno tu su fakulteti, ali izmedju nas postoji neki prazan prostor. Poslednjih godina mnoge kolege, prevashodno u Beogradu, se specijalizuju i rade samo određene probleme, međutim, mi smo prinuđeni da radimo sve. Zamislite samo da odete kod pulmologa i kažete mu da vas boli uho! A kod nas se to dešava svaki dan, čak i ako neki od nas imaju određene specijalizacije! Radimo sve što možemo i najbolje što umemo. Naša ambulanta sarađuje sa specijalistima iz Beograda koji dolaze u našu ambulantu povremeno, na zakazivanje, tako da našim pacijentima omogućavamo što kvalitetniju zdravstvenu zaštitu."

Iako human, posao veterinara sa sobom nosi i veliku odgovornost, neprospavane noći i noći provedene u ambulanti. Naš sagovornik ističe da je najbitnije da se ne eksperimentiše kada je u pitanju zdravlje životinja, pogotovu davanjem lekova koji se koriste za lečenje ljudi.

"Ovo je dinamičan i neobičan posao uvek dolazi nešto novo i uvek vas može nešto iznenaditi, da li kada je u pitanju životinja ili vlasnik. Može vam dan u ambulanti proći mirno sa vakcinacijama i običnim pregledima, a onda taman kada ste krenuli kući iskrsnuće neki carski rez, torzija želuca ili ko zna šta drugo. Naravno, pozvaće vas i u dva ujutro da vas uplakani pitaju šta da rade sa krpeljom koji se pre dva dana zakačio za njihovu kucu! Samo mi znamo koliko smo noći proveli u ambulanti radeći hitne intervencije. Uvek smo se nadali razumevanju vlasnika životinja šta je to hitno, nekada smo ga dobijali, vrlo često ne! Podređeni smo i pritisku vlasnika da nešto mora ili treba zato što su pročitali na Internetu i slično; znači nam da nas poslušaju i vide da smo u pravu. Uvek treba prvo pitati, posebno kod davanja lekova za ljude, a koje vrlo često dajemo životinjama. Banalni aspirin ili brufen mogu ubiti psa! Neki drugi možda mogu pomoći, ali pitajte!"

Doktor Srejić je govorio i o nošenju sa emocijama u svom poslu, kao i sa stresnim situacijama koje potresaju vlasnike ljubimaca.

"Radimo vrlo stresan posao, posebno kada su u pitanju teške bolesti kućnih ljubimaca koje se završavaju fatalno. To su životinje koje su kod nas od malena, od prve vakcine, znamo im imena, naravno ne svima, ali kao i kod ljudi ima onih koji ostave pečat na vas i teško se mirite sa situacijom da im ne možete pomoći! Naravno da vam nije lako ali morate to nositi, ne samo zbog sebe samog, već i zbog vlasnika koji je tu sa vama i kome se morate naći. Često pružamo prvu pomoć vlasnicima ljubimaca, ne samo kod najtežih situacija, već i kod banalnih. Imate ljude kojima nije dobro kada vide krv ili im bude loše kada su im ljubimci bolesni. Tu je uvek kutija sa kockama šećera.

Kada su operacije u pitanju insistiramo da vlasnik ne čeka u ambulanti, na taj način smanjujemo tenziju i sebi i njima. To su neka pravila koja imamo."

Doktor ističe da je kod zdravlja životinja najbitnija preventiva, kako bi na vreme bio otkriven potencijalni zdravstveni problem i bile izbegnute komplikacije.

"S obzirom na to da radimo sa pacijentima koji ne govore, apelujemo na česte preventivne preglede, posebno posle pete, šeste godine života. Oni imaju savršene kompenzatorne mehanizme koji omogućuju da vlasnik i ne primeti problem. Dođu vam i kažu on je do juče bio u svršenom stanju, a danas nije u stanju da stoji! Vi mu dijagnostikujete kardiološki problem koji više nije moguće lečiti, a samo da vam je došao pre godinu dana... Zato naglašavam PREVENTIVA!!!"

Nismo mogli da se ne osvrnemo i na postignuća u nauci, pre svega na značajan uspeh u međunarodnoj i humanoj nauci, koji je postignut za vreme trajanja pandemije.

"Imali smo sreće da se bavimo i naukom i učestvujemo u ozbiljnim projektima .Voleo bih da pomenem jedan vezan za COVID 19 .Radi se o radu koji je za vreme korone urađen u našoj ambulanti "Frequency of SARS-CoV-2 infection in dogs and cats: Results of a retrospective serological survey in Šumadija District, Serbia". Naime iz naše baze pacijenata za vreme trajanja pandemije uzorkovani su serumi životinja naših pacijenata koji su dolazili kod nas na razne vrste intervencija, od zdravih do bolesnih, od preventivnih do ….i u njima je tim koji je radio na projektu uspeo da dokaže antitela na HUMANI COVID 19. Odnosno naše kuce i mace su dobile covid od svojih vlasnika! Na sreću nije bilo obratnog procesa. U vreme kad je rad izašao bio je pionirski i imao značajnog uspeha u međunarodnoj veterinarskoj i humanoj nauci. To je jedan mali iskok ka nauci i bila nam je čast da u njemu učestvujemo jer mi smo prevashodno kliničari".

Savete za mlađe buduće kolege doktor Srejić rado deli. Ističe da je ljubav pokretač, ali i velika odricanja, trud, upornost, kao i smelost, dok život životinje zavisi isključivo i jedino od vas.

"Posle 20 godina iskustva voleo bih da mladima koji dolaze prenesem neka iskustva u odabiru zanimanja, rekao sam već nije dovoljno, samo ljubav prema životinjama! Morate biti spremni da budete posvećeni ovom poslu svim svojim bićem, da živite ovaj posao, a to je mnogo teško! Potrebna su velika odricanja, od samog fakulteta, koji predugo traje, pa do otrežnjenja u realnom životu, spremnosti i moranja nekad da uradite nešto sami po prvi put, kad nema kolege da vam pomogne, kad zavisi samo od vas i nikog više! A bude teško !! Naći venu maci od 300 grama koja je dehidrirala, ili čak samo prići pastuvu koji se posekao, smiriti ga samo! A treba tek ušiti ranu! Ali samo hrabro i napred! Dođite i vidite prvo, naša vrata su uvek otvorena za mlade buduće kolege."