Radio uživo
Neusklađenost ponude i tražnje za pojedinim zanimanjima, već godinama karakteriše tržište rada u Srbiji. Najtraženiji su kadrovi kojih najmanje ima: IT stručnjaci, zanatlije, građevinari, piše RTS. Poslodavci imaju problem - nude i dvostruko veće zarade samo da bi došli do radnika.
Teško ih je naći, još teže zadržati. Najčešće i ne stižu do tržišta rada, jer tokom školovanja dobijaju posao. Aj-ti stručnjak i dalje je najtraženije zanimanje u Srbiji. Najbrže rastućem sektoru nedostaju programeri: midiori i seniori, a znanje i iskustvo određuju zarade.
"Zarade su došle do tog nivoa da bukvalno seniori pogađaju. Može da ide od 2.000 evra, pa može da bude do 10,15. Mislim nema granica, kako se pogodi. Što se tiče juniora, 600-700-800 evra", kaže Damir Petrović, senior programer.
Za kvalitetne IT-jevce, poslodavci se bukvalno grabe, ali i za zanatlije svih profila. Srbiji nedostaju kuvari, mesari, vodoinstalateri, automehaničari. A u gradu automobila, posla ima, pomoćnika nema.
"Budu 2-3 dana, vide da je posao težak, odgovoran prvenstveno i posle ih nema. Svi bi da sede u kancelarijama, u foteljama, da im budu čiste ruke, a ne ovako kao moje", navodi Bojan Arsenijević, automehaničar iz Kragujevca.
A takvi, uglavnom sa srednjiom školom, najteže dolaze do posla. Tržištu rada u Šumadiji potrebni su farmaceuti, diplomirani veterinari, elektroinženjeri, socijalni radnici.
Nekada radničkom Kragujevcu nedostaju kadrovi mašinske i metalske struke. Za majstore različitih profila kompanije organizuju obuke u svojim pogonima.
I filijala Nacionalne službe za zapošljavanje planira obuke za poslove u građevini, koje sada obavljaju radnici iz Nepala i Turske.
"Za zidare, keramičare molere, trenutno sada organizujemo obuku za kuvare, za poslastičare šivače, digitalni marketing i vođenje poslovnih knjiga", ističe Gorica Bačanin, direktorka filijale NSZ u Kragujevcu.
Finansiraju se i obuke na zahtev poslodavaca. Tržište rada se menja i od diplome često postaje važnije šta neko zna da radi.
Izvor: RTS
