Radio uživo
Veliki broj studenata odlučuje se da studira baš u Kragujevcu zbog mnogobrojnih pogodnosti koje ovaj grad pruža. Ovdašnji Univerzitet broji oko 20.000 studenata koji se odlučuju za ovaj grad zbog jeftinijeg života, dobro organizovane nastave, vrhunskih pedagoga i profesora, koji imaju najprestižnija zvanja u svojoj struci. Međutim, dosta njih na crnu listu grada stavlja to što FILUM nema svoju zgradu, nedostatak šetališta, trotoare u lošem stanju.
Univerzitet u Kragujevcu našao se na listi najboljih svetskih univerziteta i time zauzeo prvo mesto na rang listi Univerziteta u Srbiji.
Kragujevački Univerzitet obuhvata 12 fakulteta, od toga je 6 fakulteta smešteno u Jagodini, Čačku, Užicu, Vrnjačkoj Banji i Kraljevu, dok su preostali u Kragujevcu.
Mnogi studenti daju prednost Kragujevcu u odnosu na ostale gradove, pre svega zbog praktičnosti i uštede vremena, jer je organizacija grada takva da je sve blizu i u većini slučajeva nije potreban prevoz za dosta lokacija.
Takođe, kao jednu od pozitivnih strana studenti su naveli da je Kragujevac jedan od najjeftinijih studentskih gradova u Srbiji.
Za olakšano funkcionisanje bitno je da se dosta toga može naći na jednom mestu, što u velikoj meri omogućuju tržni centri, u kojima se osim velikog izbora garderobe, nalaze i pošte, menjačnice, turističke agencije, knjižare, poslastičarnice, kafići, brze hrane...
Kako kaže jedan od studenata ,,Kragujevac je nekako ostvario sintezu prirode i grada, bar u nekim delovima, čemu dosta doprinose dva jezera u skoro pa centralnom delu grada. Kao i hipodrom.“
Studentima sa strane odgovara mentalitet ljudi u Kragujevcu, a s obzirom na to da ih je dosta, lako se povezuju sa drugim ljudima i sklapaju prijateljstva.
,,Kragujevac mi je vrlo brzo postao kao moj dom. Ljudi te dosta lepo prihvate i nemaš osećaj kao da si došao sa strane, osećaš se kao da si oduvek živeo tu i da tu pripadaš.“
Fakulteti u Kragujevu organizuju dosta povoljnih izleta, ekskurzija i posete različitim kulturnim znamenitostima.
Međutim, jedno pitanje našlo se na međi dobrih i loših strana Kragujevca, a to je pitanje posla.
,,Posla ima i može da se nađe, ali ne uvek u okviru struke i ne uvek dovoljno dobro plaćen posao. Poslova sa nepunim radnim vremenom ima, ali od toga se teško živi,“ rekla nam je studentkinja master studija na Ekonomskom fakultetu.
,,Iako je u Beogradu na primer, veća mogućnost da se posao nađe, zbog toga što je i grad veći i ima više radnih mesta, ipak je i konkurencija veća. Ali Kragujevcu daje prednost to što je život dosta jeftiniji.“
Međutim, dosta toga studenti navode kao loše strane Kragujevca, što se razlikuje od gradova iz kojih su došli ili im predstavlja problem u ovom gradu.
Cene kirija i računa su znatno poskupele, a sveopšta situacija je dovela do rebalansa fakultetskog budžeta, pa je došlo do povećanja školarine, skuplji je prenos bodova, kao i celokupna potrebna papirologija.
Veliki broj studenata požalio se na mali broj kanti za odlaganje otpada, kao i nedostatak parking mesta.
,,Zgrade niču svuda, a na 30 stanova dođe oko 15 parking mesta što mnogo otežava saobraćaj, kao i nepostojanje kružnih tokova, tako da se desi da negde pešaka brže stigneš nego kolima“, rekao nam je jedan od studenata.
Veliki problem koji su studenti naveli jesu svakako i uski trotoari, kao i propali pločnici i voda ispod istih.
,,Imam samo dva busa kad treba da odem kući, smatram da je loše organizovan međugradski saobraćaj, a znam i da veći deo mojih kolega iz različitih gradova ima sličan problem“, istakla je studentkinja.
Za one koji uče noću, problem predstavlja što samo jedna pekara i jedna brza hrana rade cele noći i kako ističu pre korone to nije bio problem.
Manjak šetališta i slabo dostupnih sportskih terena za rekreaciju smeta onima koji su navikli da slobodno vreme provedu u prirodi i budu fizički aktivni.
,,Zgrade jedu zelene površine i manjak je šetališta. Znam Šumarice napamet. Fali više sportskih staza i terena. U najboljem stanju je onaj u Velikom parku, a ostali i nisu na nekom zavidnom nivou.“
