Fond za nauku finansira projekat iz oblasti veštačke inteligencije čiji su nosioci istraživači iz Kragujevca

Fond za nauku odobrio 198.615 evra za finansiranje projekta iz oblasti veštačke inteligencije pod nazivom "Artificial intelligence for managing workplace safety", čiji su nosioci istraživači sa Univerziteta u Kragujevcu.

Nakon više meseci recenzije, u koju su bili uključeni vodeći inostrani eksperti, Fond za nauku je objavio konačnu rang listu projekata koji će se finansirati u okviru posebnog Programa za razvoj projekata u oblasti veštačke inteligencije. Među njima se našao i projekat "Artificial intelligence for managing workplace safety", u okviru kog su angažovani istraživači sa Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, kao i njihove kolege sa Fakulteta organizacionih nauka i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U okviru Programa za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije odobreno je po 6 projekata iz osnovnih istraživanja i primenjenih istraživanja. Sredstva su dodeljena timovima iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Predviđeno trajanje projekta je dve godine, a sredstva koja je obezbedio Fond iznose 198.615 evra. Rukovodilac projekta je Arso M. Vukićević, zaposlen na Fakultetu inženjerskih nauka, koji je ujedno najmlađi dobitnik projekta u ovom pozivu i jedini u statusu naučnog saradnika među 12 rukovodilaca sa četiri državna univerziteta u Srbiji.  

Tema projekta

Prevencija povreda na radnom mestu podrazumeva objektivno i blagovremeno uočavanje prethodnika nesreća, kao što su nebezbedni uslovi i nebezbedni postupci. Trenutna praksa manuelnog izveštavanja i nadgledanja bezbednosti na radu pokazala je ozbiljne nedostatke u proizvodnoj industriji, posebno u nadolazećoj eri digitalizacije i povećanja količine podataka (slika i signala) koje treba efikasno analizirati. Ovaj projekat ima za cilj da reši dati problem razvijanjem algoritama mašinske vizije za detekciju i proveru: upotrebe lične zaštitne opreme i nebezbednih postupaka/akcija u industrijskom radnom okruženju. Upotrebom javno dostupnih baza podataka (anotiranih slika) i prospektivno prikupljenih podataka, biće razvijeni algoritmi za analizu ergonomičnosti pokreta zaposlenih i proveru upotrebe propisane zaštitne opreme. Pored algoritama dubokog učenja, u pomenute svrhe biće korišćeni i različiti nosivi senzori za merenje sila, pokreta i EEG signala. Razvojem programskog okvira za automatsko izveštavanje o momentima kada su se desili bezbednosni propusti u radnom okruženju biće značajno smanjeni napori i troškovi kompanija, dok će se pouzdanost i objektivnost izveštavanja značajno povećati. Razmatrani problemi su generički (provera upotrebe lične zaštitne opreme i ergonomija repetativnih radnih zadataka), a  razvijena rešenja će biti primenjiva na mnoge grane privrede i prevenciju povreda koje se ne vode kao nezgode na radnom mestu (npr. bolovi u leđima i mišićno-koštani poremećaji). Osim proizvodnje koja zapošljava većinu radne snage u Srbiji, rezultati projekta mogli bi da nađu  primenu i u ergonomiji, sportu, zdravstvu...