Krenuli smo ka jezeru Bubanj i izdaleka nam ništa nije bilo jasno. Nikako da vidimo jezero. Gde je nestalo jezero?
Kada smo se približili videli smo uredno pokošen prilaz česmi, ali nikako da vidimo jezero. Samo masa zelenog rastinja.
Seli smo na klupicu i opet ispred nas nema jezera.
Nije, naravno, jezero Bubanj isparilo u minulom toplotnom talasu, ali ga je progutala trska i trava do te mere da deluje da ga zaista nema. Za decu ili nepažljive, ova varka može, štaviše, da bude i potencijalno opasna.
Morate da se potrudite da nađete delove gde je pristup vodi moguć, uglavnom gde su pecaroši, a i tada gledate jezero koje kao da nestaje, kao da se poprilično smanjilo.
I tu se nameće pitanje da li se na jezerima kao što je naše bubanjsko trska i druga močvarna vegetacija mogu ukloniti ili se ne diraju?
Odgovor znalaca iz oblasti ekologije kaže da trska nije neprijatelj, ali da, ako želimo da jezero zadrži rekreativnu i estetsku funkciju, mora da se redovno održava.
Trska, naime, ima važnu ekološku ulogu - filtrira vodu, pruža stanište pticama, vodozemcima i insektima i štiti obalu od erozije. Zbog toga stručnjaci uglavnom ne preporučuju njeno potpuno uklanjanje, već kontrolisano održavanje, tako da ostane dovoljno otvorene vodene površine, a da se sačuva i prirodno stanište.
U slučaju našeg jezera na Bubnju to bi značilo kombinaciju uklanjanja dela trske, razmuljavanja i redovnog održavanja. Ako se godinama ne održava, prirodan proces je da će se sve više pretvarati u močvarno stanište, a u krajnjoj fazi može gotovo potpuno da zaraste.
Uz trsku, kao što se vidi iz priloženih fotografija, ni sa travom situacija ne stoji sjajno - na mnogim delovima je nepokošena i sveukupno izgleda da jezero zaista tiho, ali vidno nestaje.
