Godišnji intervju: NIKOLA DAŠIĆ - Srpska napredna stranka

Portal InfoKG i ove godine objavljuje seriju intervjua sa kragujevačkim političarima. Sumiramo utiske i učinke u prošloj godini, razgovaramo o aktuelnoj situaciji u gradu i očekivanjima za 2022. godinu. 

Današnjim intervjuom završavamo serijal.

Naš sagovornik danas je Nikola Dašić, poverenik Gradskog odbora Srpske napredne stranke.

Početak godine prilika je da sumiramo utiske o godini za nama. Izdvojite par dobrih i loših stvari koje su se desile u našem gradu u 2021. godini.

- Dobra stvar je velika humanitarna akcija organizovana za lečenje male Minje Matić u Los Anđelesu koja je 24. januara primila terapiju protiv spinalne mišićne atrofije. Minja se u septembru vratila u svoj Kragujevac. Reč je o najskupljoj terapiji na svetu od 2,1 milion evra. Zatim, Gavrilo Đurđević iz sela Čumić koji je takođe podigao celu Šumadiju i Srbiju na noge. Prikupljeno je 2,5 miliona evra za lečenje u Budimpešti. Njihovi prvi koraci i njihovi osmesi posle terapije nešto je najlepše što se dogodilo u ovoj godini. U međuvremenu osnovali smo Fond za decu koja boluju od retkih bolesti, a čije lečenje nije pokriveno sredstvima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Pored toga, polovinom jula opredelili smo sredstva za medicinsku edukaciju dva fizioterapeuta zaposlena u Univerzitetskom kliničkom centru, koji sada u Kragujevcu rade sa decom obolelom od SMA nakon prijema genske terapije. Naravno, predivna stvar su i niz projekata od strateške važnosti za grad Kragujevac koji su u ovoj godini započeti ili su dobili epilog. Pre svega mislim na Palatu pravde, koja se useljava, Data centar koji je dobio najmoderniji super računar i koji omogućava našoj nadarenoj deci da ostanu u Kragujevcu sa uslovima za rad poput onih u najrazvijenijim zemljama sveta. Tu mislim i na konačno započetu brigu o našim fasadama, započete radove na kilometrima i kilometrima kanalizacione mreže, ali i na jedan od najvažnijih projekata ikada sprovedenih u gradu, a koji se tiče zdravlja naše dece i zaštite prirodne sredine – zamena kotlova na ugalj sa kotlovima na gas u Energetici.

S druge strane, ono što se svakako nikome ne dopada je činjenica da je i ovu godinu obeležila epidemija koronavirusa. Nije bilo lako da se živi i radi u takvim okolnostima. Nažalost, mnogo je naših sugrađana izgubilo bitku sa tom bolešću. Nezadovoljan sam i sa ošljarskim pristupom odgovornih lica u projektovanju i izvođenju rekonstrukcije Tržnica, ali je dobro što postoje ljudi koji su sprečili nenadoknadivu štetu i projekat vratili na pravi put.

I pored svega, u poslovnom smislu ovo je bila dobra godina za Kragujevac. Godina gradnje i velikih investicija. Vrednost realizovanih, projekata u toku i onih koji su u pripremi prevazilazi milijardu i 200 miliona evra. Kragujevac nikada do sada nije imao takvu finansijsku podršku države i takav investicioni zamah. Podrška predsednika države Aleksandra Vučića je nešto što ne može i ne sme da se prećuti, jer jednostavno niko i nikada u Srbiji nije toliko uvažio Kragujevac.

Kako su, po vašoj oceni, živeli Kragujevčani?

- Prilično individualno pitanje i zaista nije zahvalno izvlačiti prosek kvaliteta života. Kao i svuda u svetu, postoje ljudske sudbine koje, na žalost, ne prate generalne trendove. Za nas je izuzetno važno da obezbedimo priliku za svakog da pošteno radi i dostojno živi od svog rada. Akcenat je na privlačenju investicija, otvaranju novih radnih mesta i pored već najavljene Škode, imam čast da najavim da se za naš grad opredelila i kompanija EBV, ćerka američkog AVNET koncerna. Poslovi u ovoj kompaniji neće biti proizvodnog, već administrativnog karaktera, što znači da će naši stručnjaci iz raznih oblasti pružati usluge mnogim firmama širom sveta, bilo da se radi o pravnicima, arhitektama, administrativnim radnicima, računovođama. Ovome naravno treba dodati novu fabriku Jang Fenga, ili pripremu gradnje novog fabričkog pogona kompanije Vaker Nojsen. S druge strane, rešavali smo i na lokalu važne probleme koji su godinama gurani pod tepih, počev od asfaltiranja ulica, sređivanja jezera Bubanj, sanacije fasada u starom gradskom jezgru, pa do rekonstrukcije i izgradnje novih igrališta za decu u naseljima gde nikada nisu postojala, i to je najmanje što možemo da uradimo za našu decu i njihove roditelje. Ono što se svakako ne može zanemariti jeste ogroman rast u broju registrovanih vozila, potrošnje u trgovinskim objektima, ekspanzija u građevinarstvu ili obim posete u ugostiteljskim objektima, bez obzira na specifičnost situacije u kojoj se nalazimo zbog Korone. Jednostavno se oseća da je Kragujevac itekako živ grad.

Koliko je ispunjeno od datih im obećanja za godinu koju smo ispratili?

- Svesni okolnosti u kojima se nalazimo, nismo mnogo obećavali. Zato danas s ponosom mogu da kažem da je gotovo sve što je obećano – ispunjeno. Još više je toga što nije obećavano, a sprovodi se ili je sprovedeno. U svemu smo imali značajnu podršku države i to mnogo znači za grad. Razvijamo se, razdužujemo se i ni jedan kredit nismo uzeli. Završena je Palata pravde, najmoderniji pravosudni objekat u Srbiji, čime je Kragujevac postao pravosudni centar centralne Srbije. U okviru državnog projekta stanogradnje stambeno pitanje rešiće blizu hiljadu porodica. Konačno, Kragujevac gasi kotlove na ugalj kao što sam pomenuo. To je, podsetiću sugrađane, nešto što nismo obećali tokom predizborne kampanje, a ispunili smo. Takođe, obećanje nije bila ni rekonstrukcija i izgradnja kanalizacione mreže, a radi se. U okviru projekta Čista Srbija krajem novembra radovi su započeti u naselju Beloševac, krenuli su i u naseljima Petrovac i Maršić.. Kada sve bude završeno Kragujevac će imati 360 kilometara nove kanalizacione infrastukture, što je jednako dužini celokupne do sada ikada izgrađene u istoriji grada. U centru Šumadije biće rešen i problem odlaganja i upravljanja komunalnim otpadom. To takođe nije bilo obećanje. Savremena regionalna deponija sa reciklažnim centrom na lokaciji Vitlište omogućiće odlaganje otpada u skladu sa najvišim ekološkim standardima. Projekat podrazumeva rekultivaciju i sanaciju postojeće deponije u Jovanovcu. Treći projekat u okviru nacionalnog programa Čista Srbija je izgradnja novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu. U kampanji smo obećali jedino da izvodimo Kragujevac iz 19. veka i upravo to i radimo.

Izdvojite nekoliko najvećih problema u Kragujevcu i kako ih treba rešiti?

- Ima i previše problema, jednostavno su se gomilali decenijama unazad. Iako živim u gradu, ne mogu a da ne budem čovek i kažem da je neprihvatljivo stanje vodosnabdevanja u kragujevačkim selima. Pored svega što radimo i što smo obezbedili, to je možda i jedini problem koji sa pravom može da se politizuje. Jednostavno se radi o nasušnoj ljudskoj potrebi i tačka. Procena Vodovoda je da je za sistemsko rešavanje mreže u seoskim domaćinstvima potrebno više od 40 miliona evra. Ogroman novac za zaduženi grad, ali sebi sam rešavanje tog problema postavio za izazov i prioritet. Ako to uspemo, uz intezivno asfaltiranje i sve ono što se već radi, Kragujevac zaista neće više imati čega da se stidi, a 19. i 20. vek ostavljamo za sobom. Lično bih bio ispunjen kao Kragujevčanin i verujem da možemo. Dat je nalog za projektovanje jednog dela seoskih vodovodnih mreža, sa čime planiramo da konkurišemo za sredstva iz IPARD programa, a velika je verovatnoća da sa time i prođemo. Neprestano se traga i za drugim izvorima finansiranja.

Prisutan je i problem asfaltiranja nekoliko kapitalno izuzetno zahtevnih ulica u Kragujevcu, a tu pre svega mislim na Višku, Sonje Marinković, Bresničku, Kadinjaču. Ne zamerite ako sam neku propustio, ali svaka do sadašnja vlast je izbegla da se time bavi jer pojedinačno ni jedna nije jeftinija od milion evra. Ideja koje se držimo jeste da naše službe u najkraćem periodu iste ulice pripreme za uvođenje fekalne i kišne kanalizacije kroz projekat „Čista Srbija“, što će nam značajno smanjiti troškove, da bi smo onda u ovim ulicama parcijalno mogli da započnemo radove na asfaltiranju. Problem jeste veliki, ali od nekud mora konačno da se krene.

Gledajući gradski budžet za 2022. godinu, kako će živeti Kragujevčani u ovoj godini?

- Budžet grada Kragujevca za 2022. godinu uvećan je za pet odsto, jer je projektovan u iznosu od 9.559.000.000 dinara, što je za 463 miliona dinara više od budžeta po poslednjem rebalansu za ovu godinu. U planiranju prihoda u obzir su uzeta sredstva koja će u skladu sa Zakonom o budžetu RS biti raspoređena jedinicama lokalne samouprave i finansijska politika grada. To znači da neće biti novih zaduživanja i nećemo imati veće rashode od prihoda. Veći prihodi stvorili su prostor za veće rashode, veća ulaganja i izdvajanja iz gradskog budžeta. Izdvajanja u odnosu na ovu godinu biće veća za poljoprivredu i sa dosadašnjih 25 biće uvećana na 50 miliona. To se odnosi isključivo na subvencije koje će biti podeljene sugrađanima za nabavku mehanizacije, osiguranje useva, nabavku stočne hrane semena i drugo. U sektoru poljoprivrede ulagaće se i u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, energetsku sanaciju škola na seoskom području.  Veća sredstva biće opredeljena i za zahteve građana za obavljanje komunalne delatnosti, za održavanje javne higijene, zaštitu životne sredine, ekologiju i energetsku efikasnost. Veća sredstva opredeljena su za razvoj saobraćajne infrastrukture, obrazovanje, kao i za sufinansiranje boravka većeg broja dece u vrtićima. 

Grad je jako zadužen, ali likvidan. Na godišnjem nivou plaćamo oko 750 miliona dinara za kreditne obaveze i oko 450 miliona dinara na ime tužbi koje se odnose na neke sporove iz prethodnog perioda. Da toga nije grad bi svake godine imao fantastičan iznos investicija iz našeg budžeta. Kragujevac se razvija i može da izdrži tu zaduženost, ali ne planiramo da se zadužujemo dalje. Kada je reč o investicionim ulaganjima, ona se povećavaju uzlaznom linijom, pa je tako 2019. godine uloženo oko 430 miliona dinara, 2020. godine oko 730 miliona dinara, u ovoj godini oko 850 miliona dinara, u narednoj još više.

Godine 2022. Kragujevčani će moći da vide radove na novom trgu Vojvode Radomira Putnika, nastavak rekonstrukcije fasada, moderno uređenje Šumaričkog jezera, veliki broj novih dečijih igrališta i još mnogo toga. Nadam se, po okončanom međunarodnom konkursu za urbanističko rešenje poteza VTZ i Kneževog arsenala da i na tom prostoru nešto bar malo pokrenemo, jer je taj projekat jako važan za identitet i budućnost grada. Ovde govorimo samo o investicijama iz gradskog budžeta, uz sve radove na vodovodnim mrežama, asfaltiranju ulica ili drugim komunalnim problemima.

Osvrt na republičke investicije koje su najavljene za Kragujevac u 2022. godini. Šta će njihova realizacija doneti našem gradu?

- Mnogo toga se gradi u Kragujevcu. Najvažniji su Severna obilaznica i Gružanski koridor, kojim će se grad povezati sa Moravskim koridorom. Severna obilaznica neće samo izmestiti težak tranzitni saobraćaj iz centra, već će prostorno otvoriti grad na tu stranu za nove pravce urbanog razvoja i to je benefit ravan ekološkom efektu koji sa sobom ona donosi. Značajno je i to što smo sa ministarstvom na samom početku postigli dogovor da odvojimo projekte Severne obilaznice i Gružanskog koridora, čime je stvorena mogućnost nezavisne realizacije oba projekta. Za okvirno godinu dana nadam se da i na tom putnom pravcu krenu radovi. Kragujevac čeka i rekonstrukcija ulica u gradskom području u dužini od 150 km, izgradnja pruge Sobovica – Lužnice – Krak Batočina, rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra, kao i izgradnja novog stadiona Čika Dača. Nastavljen je rad na Centrima izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija i privodi se kraju reprojektovanje nove zgrade FILUM-a. Ukupno gledano, sve ove investicije doneće bolje uslove za život građana, za bolje funkcionisanje, a iskreno očekujem i da će ozbiljno repozicionirati položaj Kragujevca na regionalnom nivou. Očekujem da manje mladih odlazi odavde, da ih sve više dolazi na školovanje, u potrazi za mestom u kome će započinjati karijere i osnivati svoje porodice. Kragujevac mora da počne da raste. Zaslužio je i ima sve preduslove za to.