Radio uživo
Vaskrs, ili Uskrs, predstavlja najradosniji praznik u pravoslavnom hrišćanstvu, dan kada je Isus Hristos pobedio smrt i vaskrsao iz mrtvih. U srpskom narodu, ovaj praznik zauzima posebno mesto – ne samo kao crkveni praznik, već i kao duboko ukorenjena porodična i kulturna svetkovina.
Praznik svetlosti i radosti
U rano vaskršnje jutro, domovi oživljavaju pozdravima:
„Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“
Ovaj pozdrav se razmenjuje tri puta uz poljubac, što simbolizuje ljubav, mir i novo zajedništvo.
Narodni običaji
Vaskrs se u srpskim domovima dočekuje u punoj svečanosti, uz bogatu trpezu i radosno okupljanje porodice. Evo najpoznatijih običaja koji se i danas čuvaju:
Tucanje jajima – Igre „čijem će jaje biti najjače“ popularne su među decom i odraslima. Veruje se da onaj čije jaje ostane celo – imaće zdravlja i sreće cele godine.
Vaskršnja trpeza – Posle dugog posta, porodice pripremaju bogat ručak sa tradicionalnim jelima: pečenje, sir, jaja, kolači i slavski hleb.
Nošenje jaja u crkvu – Mnogi vernici donose jaja na blagoslov tokom jutarnje liturgije.
Narodna verovanja
Srbi su vekovima gajili mnoga verovanja vezana za Vaskrs:
Verovalo se da na Vaskrs sve ima posebnu moć – voda, sunce, reč, molitva.
Jaje položeno u zemlju moglo je da sačuva usev od grada i suše.
Devojke su se umivale vodom u kojoj je vaskršnje jaje, da budu zdrave i lepe tokom cele godine.
Na dan Vaskrsa ništa se ne pozajmljuje iz kuće, da se ne bi „odnela sreća“.
Vaskrs u srpskoj tradiciji spaja duhovno i porodično, crkveno i narodno, prošlost i budućnost. To je praznik koji podseća da su vera, ljubav i zajedništvo uvek jači od tame.
Srećan Vaskrs svima koji slave – neka radost praznika ispuni vaš dom!
