Radio uživo
Da li je turizam u Kragujevcu u povoju, da li je tek ozbiljan turizam u nastajanju, da li možemo parirati daleko kvalitetnijim destinacijama i šta možemo da ponudimo strancima?
Znamo da je turizam grana koja je u velikom razvoju, možete poći i od sebe i razmisliti koliko danas procentualno od plate izdvajate za putovanja, izlete, mora, planine, gradove i banje, a koliko je to bio slučaj ranije.
Gde je Kragujevac na turističkoj mapi Srbije?
Da bismo dobili odgovor na to pitanje, razgovarali samo sa Ivanom Živanovićem, nastavnikom u TUŠ "Toza Dragović", master ekonomistom i čovekom koji je nedavno objavio i naučni rad baš na temu razvoja gradskog turizma u Kragujevcu.
"Istraživanja koja sam radio, vidi se drastično povećanje broja turista, i domaćih i stranih. Dobar je to početak, dobra naznaka za poboljšanje razvoja turizma u gradu, posebno kada pričamo o stranim turistima. Bogata istorija, kulturno istorijski sadržaj je naša najveća prednost. Bogatstvo tih spomenika arhitekture, objekata koji su značajni za razvoj, za prepoznatljivost Kragujevca", rekao je Ivan.
Kragujevac je u 2023. godini posetilo oko 55 hiljada turista i naš grad je peti po broju turista u Srbiji, iza Beograda koji odavno već prelazi milion turista (sada je na oko 1,4 miliona), Novog Sada koji ima oko 250 hiljada, odnosno Niša i Subotice koji su na brojkama oko 150 hiljada.
Sa druge strane, primetno je povećanje broja stranaca, i u našem gradu se priča drugim jezicima osim srpskog, posebno od maja meseca.
Za šta se najviše interesuju?
"Stranci su veoma zainteresovani, vidi se po broju poseta kako napreduje. Ja vidim i kroz ugostiteljstvo, vidi se njihova zainteresovanost za našu kulturu. Interesuje ih gastro kultura, to je nešto po čemu smo prepoznatljivi. Šljivovica šumadijska kao brend. Primetno je, da kada su velike manifestacije, da su gradske kafane pune turista. Oni dolaze na gotova jela, na pljeskavicu, to sve privlači turiste iz inostranstva", rekao je Ivan.
Kragujevac je “slepo crevo”
Kao što ste i sami mogli da pročitate, Kragujevac ima skoro tri puta manje turista od Subotice, iako izdvaja daleko više na ime turizma. Šta je najveći problem?
"Najveći nedostatak je saobraćajna infrastruktura. Prilaz gradu... Na dobrom smo geografskom položaju, a ispada da smo slepo crevo. Izgradnja severne obilaznice može da doprinese povećanju broja turista. Neće naglo skočiti broj turista, ali biće primetno pobošljanje. Strateška pozicija grada je nepovoljna. Nadam se da će izgradnjom severne obilaznice da se popravi stanje. Još jedan plus je blizina aerodroma "Morava". Gradnja aerodroma u okviru MIND parka, aerodrom će biti za privatne potrebe, a kasnije i za potrebe grada", rekao nam je Ivan.
Jedno od naših pitanja je bilo i da li mi, kao grad, možemo kroz javne ličnosti iz sveta muzike i glume da privučemo turiste.
"Knjaževsko-srpski teatar je prvi u Srbiji. Svečanosti u okviru festivala, Arsenal fest je jedan od popularnijih u Srbiji. Takvi potencijali, koji se tiču manifestacija, koje sam kroz svoj rad obradio, su ocenjeni veoma visokom ocenom", rekao je on.
Škola i turizam
Ono što možemo primetiti u poslednje vreme jeste da kadra neće faliti, naprotiv. U školi zaduženoj za učenje o turizmu gde Ivan radi, nastavlja se sa popularizacijom ove grane privrede.
"Škola ima saradnju sa gradom. Šumadijski festival rakije je bio nedavno, naša škola je imala štand. Naši učenici su prezentovali barske mešavine na bazi rakija, koktele. Postaje već tradicija, štand je veoma posećen. Tu su i stariji i mlađi koji posećuju naš štand. Sa druge strane, veliko je interesovanje za turizam od strane novih đaka. Pri upisu tih odeljenja se to vidi. Posle srednje škole se opredeljuju za Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, na Ekonomskom fakultetu postoji smer turizam i hotelijerstvo, postoje i više škole", rekao je Ivan.
Savet za investiciju
Ima li smisla sve što radimo ako ne možemo da živimo od turizma?
Ivan misli da, i te kako, ima.
Na pitanje da nam pomogne da sa 50 hiljada evra u džepu želimo da ulažemo u turizam, ali ne znamo u šta, preporučio je, pored smeštaja, ulažemo u dodatne delatnosti koje nisu tako razvijene u našem gradu.
“Može, naravno, zavisi šta. Da li konkretno smeštaj, smeštajni kapacitet ili neke dodatne delatnosti koje utiču na turizam. Recimo, izrada suvenira, domaćih rukotvorina, koje su autentične za Šumadiju, to uvek može da prođe kod stranih turista”, rekao je on.
