INTERVJU - BORIS HERMAN: Krhki finansijski sistem Grada je najverovatnije pred kolapsom

Portal InfoKG objavljuje seriju razgovora sa kragujevačkim političarima. Sumiramo godinu za nama, komentarišemo aktuelnu situaciju u gradu i prenosimo vam njihova očekivanja za 2021. godinu.

Naš sagovornik danas je Boris Herman, predsednik Gradskog odbora Narodne stranke u Kragujevcu i član Predsedništva Narodne stranke.

Za nama je teška godina, ekonomija je pogođena pandemijom COVID-a 19. Prokomentarišite kako se to najviše odrazilo na Kragujevac i kakva su očekivanja povodom toga kako će se grad nositi s posledicama iste u 2021. godini.

- COVID 19 se pre svega odrazio kroz smrt naših sugrađana. Svako od nas je poznavao bar jednu osobu koja je izgubila bitku sa ovom bolešću. Uz to, kod izlečenih ostale su i zdravstvene posledice, a kod većeg broja  sam oporavak je trajao duže. Moja očekivanja o tome kako će se grad nositi sa posledicama pandemije u 2021. nisu optimistična. Prvenstveno, jer ne znamo koliko će još trajati pandemija i zbog nemogućnosti da se naprave neki jasniji planovi. A, ako se podsetimo da je grad tokom cele pandemije kaskao, te smo morali da čekamo primenu epidemioloških mera, ne ostaje nam previše nade da će po ovom pitanju biti iole ekspeditivniji u rešavanju posledica. Naravno da odluke lokalnog kriznog štaba moraju biti usaglašene sa odlukama republičkog kriznog štaba, ali to ne može da bude opravdanje zakasnelih mera. U gradskom kriznom štabu na lokalnom nivou mi imamo odlične stručnjake za borbu protiv ove bolesti i ovo je bio trenutak da se političke odluke stave po strani i da se u prvi plan istaknu stručnjaci sa svojim predlozina mera. Pandemija je jasno pokazala ono šta smo uviđali sve ove godine, a to je da nam kompletan zdravstveni sistem opstaje samo zbog posvećenih pojedinaca koji još uvek nisu otišli u inostranstvo i da je veliko pitanje koliko će takav sistem moći da opstane. Posledice COVID-a 19 mi ćemo osećati još dugi niz godina.

Pred kraj godine Kragujevčani su saznali da će u narednoj plaćati skuplje porez, odvoženje smeća, vodu u parking. Komentar na ove odluke.

- Srbija nije ekonomski tigar, kako to vole da izjave ljudi iz državnog vrha. Život van provladinih medija nije ni nalik onom kakvim je u njima predstavljen. Parole o najvećem „dži-di-piju“ su samo zamagljivanje očiju javnosti pred činjenicom da se na nivou cele države sprovodi svojevrsni zulum nad stanovništvom. Privatni izvršitelji rade punim kapacitetom. Naplaćuju se svi mogući dugovi. Oni dugovi koji su zastareli se zakonski „podmlađuju“. Pronalaze se načini da se ljudima retroaktivno naplate izmišljeni porezi i takse. Građanima se daju prekratki rokovi za plaćanje, te ni sami ne mogu da stignu da se žale. Iz straha za finansijsku budućnost, građani ne smeju ni da se pobune. Po tom principu je grad povećao i usluge lokalnih komunalnih preduzeća i poreza. Krhki finansijski sistem je najverovatnije pred kolapsom, a vlast mora da pronađe svaki mogući način da ga zaštiti. Pored toga, mi smo u Kragujevcu imali i nekoliko „kapitalnih“ investicija čiji krediti uskoro dolaze na naplatu. Ako se te investicije, a tu pre svega mislim na prvu ekološku garažu, ne krenu same otplaćivati, najveću štetu će trpeti Kragujevčani koji će kroz povećanje cena usluga otplaćivati tuđu nepromišljenost. Naravno da u konkretnom slučaju „ekološke“ garaže nije problematičan samo novac već i sam objekat čije ćemo štetne posledice tek u narednim godinama uviđati. Uz povećanje cena usluga imamo i situaciju proširenja zone naplate parkiranja, ekološke takse u gradu koji se guši u štetnim gasovima... Grad pre nego što podigne cene komunalnih usluga mora da ponudi i kvalitet tih usluga. Građani imaju mogućnost da se lično uvere svakodnevno u „kvalitet“ tih usluga. Prepuni kontejneri u različitim delovima grada, ulice koje nisu osvetljene, loše obeležena saobraćajna signalizacija, divlje deponije... Po svemu sudeći, novčanici naših sugrađana će najbolje osetiti izgradnju garaže, rekonstrukciju i rušenje Tržnice, penale koje grad mora da plaća zbog neiskorišćenih kredita...

Koje dobre stvari biste izdvojili koje su se desile gradu u 2020. godini?

- Teška vremena jasnije istaknu dobre priče kojih u nekim drugim zdravijim okolnostima možda ne bismo ni bili svesni da su oko nas. Ova godina se, pored godinom pandemije, može označiti i godinom solidarnosti. Svedoci smo bili samoorganizovanja ljudi u pomaganju svojim sugrađanima; i solidarnog aplauza zdravstvenim radnicima; i zvidžucima koji bi usledili malo kasnije. Od dobrih stvari bih istakao i solidarnost Kragujevčana kada je bilo potrebno da se sakupi novac za lečenje naše male sugrađanke Minje. Primera solidarnosti je mnogo. A, ako bih morao da istaknem dobre stvari kod državnih institucija, tu prvenstveno želim da pohvalim Institut za javno zdravlje u Kragujevcu zbog svog transparentnog rada, Dom zdravlja u Kragujevcu zbog ljubaznosti i posvećenosti zaposlenih u kovid ambulantama i KC Kragujevac, bez obzira na v.d. direktora Sazdanovića i njegovog odnosa prema javnosti. I na kraju, pohvalio bih i nameru grada da raspiše najzad konkurs za medije. Namenjeni iznos nije dovoljan, ali je ipak samo prvi korak. No, očekuje se konkurs pa ćemo svi imati mogućnost da vidimo da li je to samo politički populizam ili postoji jasna želja lokalne samouprave da razvija medijsku sliku u gradu.

Mimo pandemije, kakva su vam očekivanja od 2021. godine, kako će živeti Kragujevčani?

- Od 2012. godine i dolaska Srpske napredne stranke na vlast, iz godine u godinu život građana je sve lošiji. Za iduću 2021. nemam najsjajnija očekivanja da će biti bolje i sa pandemijom i bez nje.

Da li je realno očekivati prevremene lokalne izbore u godini koja je pred nama?

- Možda možemo očekivati vanredne parlamentarne izbore, ali lokalne svakako ne.