Radio uživo
Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac je u proteklih osam godina postao jedna od vodećih ustanova zaštite i kulture, ne samo na prostoru Šumadije i Pomorovlja, nego i na prostoru Republike Srbije. To smatra bivši direktor Zavoda, Marko Grković koji misli da je dosta toga učini da se unapredi kultuni identitet ustanove kojom je rukovodio, ali i grada.
S obzirom na to da niste ponovo izabrani za direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, kako gledate na proteklo osmogodišnje vođenje ove ustanove?
“Istekao mi je drugi mandat, osam godina sam bio na čelu jedne od najznačajnijih ustanova u regionu. Za to vreme učinili smo velike stvari. Od jedne male ustanove, napornim radom učinili smo naš Zavod jednom od vodećih ustanova zaštite i kulture, ne samo na prostoru Šumadije i Pomorovlja, nego i na prostoru Republike, a i u nekim međunarodnim okvirima. Potpuno smo okrenuli posmatranje na kulturu, samu Ustanovu smo okrenuli ka tržištu, ka novim vrednostima na kojima počivaju principi i savremenog poslovanja i svega onoga što bi trebalo i da bude naš cilj kao nekoga ko teži ka evropsklim integracijama, nekoga ko ima savremeni pristup šta kultura i nasleđe treba da predstavljaju u jednom savremenom društvu. Izađli smo na tržište, dobili smo poslove na izgradnji Koridora 10 i gasovoda Turski tok, otvorili smo se ka evropskim projektima, uspostavili blisku saradnju sa evropskim i američkim univerzitetima. Naši zaposleni su bili u raznim državnim i lokalnim komisijama, predložili smo sami i novi zakon o nepokretnom kulturnom nasledju, bili smo bitan faktor kulturnog razvoja svake opštine koju smo pokrivali u svom radu. I naravno, možda nije najvažnije u kulturi, ali veoma važno je što smo u ekonomskom pogledu veoma napredovali, doneli smo prihode kakve kultura ovog grada nije videla. A što je po meni najvažnije, sve smo to uradili sami, bez neke velike podrške lokalne samouprave. Nažalost, skupštinska većina nije dala poverenje ovakvom konceptu upravljanja”, izjavio je Grković.
Kako sada sa tačke, već bivšeg direktora, gledate na kulturu grada i da li ste zadovoljni kulturnom politikom?
“Nažalost, kulturna politika Grada ne postoji. Nikada kultura nije bila previše bitna za grad Kragujevac, ali smo imali nekakav koncep toga šta smo i kuda treba da idemo. Možda nismo bili Beograd ili Novi Sad, ali smo bili tu negde, odmah iza njih, imajući neki cilj da težimo što više da se približimo tim gradovima. Sada ne mogu da kažem ni da smo blizu gradovima kao što su Kruševac ili Kraljevo, teško da i sa njima možemo da se takmičimo, već smo svedeni na nivo palanke. Možda je to teško priznati, ali i pored svega toga što možemo da budemo kao bivša prestonica, kao grad gde su začete sve ustanove kulture, realnos je takva, poražavajuća za nas same. Nažalost, ustanove kulture su devastirane, potpuno su izgubile svaku slobodu rada, a kada ne možete doneti nijednu odluku bez gomile birokratskih prepreka, onda tu nema ni kreativnog razmišljanja. Naravno, postoje uspešne ustanove, ali svi ovi uspesi koji dolaze su plod marjivog rada pojedinaca u njima, a ne sistema u kojima ustanove rade. Sistem u kojima ustanove rade je loš, lišen svakog dodira sa realnošću, sa potrebama kulture u 21 veku. Postoji kod zaposlenih u gradskoj upravi koja odlučuje i o kulturi, potpuno odsustvo značaja i zaštite kulturnog nasledja, ali i potpuno nerazumevanje šta je savremeno stvaralaštvo. Svaki kulturni koncep je sveden na birokratiju, a birokratija samo novu birokratiju može da stvori, nema tu uslova za neki napredak na kulturnom polju, nema tu mogućnosti da se napravi neka dodatna vrednost. Stvoren je jedan sistem u kome je najvažnije da imamo neku formu, ali lišenu svake suštine, da se ne gleda kvalitet nego kvantitet, da sve što se napravi bude samo paravan za popunjavanje termina u kalendaru kulturnih dešavanja. Van toga nema ničega, ni ideje, ni dubine, ni svega onoga što kulturu čini jednim od bitnih elemenata za dalji razvoj društva. Trebale bi nam godine napornog rada da se vratimo kulturu na nivo na kome je bila 2016. godine, a mnogo toga da menjamo i uradimo da bi uopšte mogli krenuti napred”, rekao je Grković.
Pošto ne radite više u Zavodu, da li to znači i da više niste ni u kulturi grada?
“Posle isteka mandata, ne radim više u Zavodu. Krenuo sam nekim drugim putem, na moju sreću ili žalost, videćemo šta će vreme da pokaže, taj put nema veze ni sa kulturom. Mišljenja sam da svako u jednom trenutku treba da krene dalje, bez obzira na sve. Na kraju mislim da sam dosta toga učinio i kao direktor i kao pojedinac da se izgradi neki kultuni identitet i ustanove kojom sam rukovodio i grada u kome sam radio. Svim svojim kolegama u kulturi grada želim puno uspeha i da nastave da se bore za svoje stavove, jer jedino na taj način mogu da pobede sve izazove koji se stavljaju pred kulturu, a na mene uvek mogu da se oslone da ću im pomoći u svakom pogledu”, zaključio je Grković.
