Nekada se podrazumevalo da plata legne na jedan sto i da se iz zajedničke kase plaća sve – od računa do zimnice. Danas sve više bračnih parova ima odvojene račune, posebne kartice i sopstveni novac. Da li je zajednički budžet znak poverenja ili izvor svađa, a da li odvojeni novčanici čuvaju mir u kući ili udaljavaju supružnike?
Kada se dvoje venčaju, među prvim praktičnim pitanjima nije samo gde će živeti ili kako će urediti stan. Vrlo brzo na red dođe i novac.
Hoće li obe plate završavati na jednom računu?
Da li će svako zadržati svoj novčanik?
I ko plaća šta?
To su pitanja o kojima se retko priča javno, ali upravo zbog njih u mnogim porodicama nastaju prve ozbiljne rasprave.
Starije generacije uglavnom pamte drugačiji model. Najčešće je jedna osoba raspolagala kućnim budžetom, dok su se veći troškovi dogovarali zajedno. Bez obzira na to ko je zarađivao više, novac se doživljavao kao porodični. Mnogi i danas smatraju da je upravo to suština braka.
„Ako smo zajedno u svemu, zašto bismo bili odvojeni kada je novac u pitanju?“, kaže jedan penzioner iz Kragujevca.
Kod mlađih bračnih parova situacija je drugačija. Sve više njih ima posebne račune na koje primaju platu. Zajedno plaćaju račune, kredit ili kiriju, dok ostatkom novca svako raspolaže samostalno. Takav model, kažu, smanjuje sitne rasprave.
„Ne moram nikome da objašnjavam zašto sam kupio patike ili alat. Imamo dogovor šta plaćamo zajedno, a ostalo je stvar ličnog izbora“, kaže jedan tridesetpetogodišnji Kragujevčanin.
Najveće dileme nastaju kada prihodi nisu približno isti. U nekim porodicama jedan supružnik zarađuje dvostruko ili trostruko više od drugog. Tada se postavlja pitanje da li troškove treba deliti na pola ili u skladu sa zaradama. Neki smatraju da je jedino pravedno da svako učestvuje prema svojim mogućnostima. Drugi veruju da u braku ne bi trebalo brojati ko je platio ručak, račun za struju ili letovanje.
Psiholozi godinama ukazuju da sopstveni prihod i mogućnost raspolaganja novcem mnogim ljudima daju osećaj sigurnosti i samostalnosti. Posebno kod žena koje su ranije često bile finansijski zavisne od partnera.
Zbog toga odvojeni računi ne moraju da znače manjak poverenja. Za neke predstavljaju način da zadrže deo lične autonomije, dok istovremeno grade zajednički život.
Porodični savetnici godinama upozoravaju da neslaganja oko novca spadaju među najčešće uzroke bračnih sukoba. Ne zato što novca nema dovoljno, već zato što partneri često imaju različite navike. Jedan štedi.
Drugi troši. Jednom je važnije putovanje. Drugom renoviranje stana. Ako o tome ne razgovaraju na vreme, razlike vremenom postaju sve veće.
U razgovoru sa bračnim parovima u Kragujevcu može se čuti sve.
Neki imaju jedan račun već trideset godina i kažu da nikada nisu imali problem.
Drugi tvrde da su odvojeni novčanici spasili njihov odnos.
Treći kombinuju oba modela – deo prihoda ide u zajednički budžet za račune, hranu i decu, dok svako zadržava određeni iznos za lične potrebe.
Upravo taj model poslednjih godina postaje sve češći među mlađim porodicama.
Način na koji bračni partneri raspolažu novcem danas je mnogo raznovrsniji nego ranije. Dok jedni smatraju da zajednička kasa najbolje pokazuje poverenje i zajedništvo, drugi veruju da odvojeni računi donose više slobode i manje svakodnevnih rasprava. Iskustva pokazuju da uspeh ne zavisi od toga da li postoji jedan ili dva novčanika, već od toga da li partneri imaju jasan dogovor i međusobno poverenje.
