Radio uživo
Iako su cene sve veće, pa tako turska kafa danas u kafićima košta 100 dinara, sok ide čak i do 220 u pojedinim objektima, a za voćnu limunadu treba izdvojiti čak 360 dinara, konobari kažu da imaju mnogo mušterija i da im je bakšiš nikad bolji. Na dnevnom nivou, manji kafić od 15 stolova, proda minimum 70 piva. Za jedne rutina, za druge ipak luksuz.
Usled inflacije broj ljudi u kafićima nije opao. Svako ima svoj razlog zašto odlazi tamo,a neki tu provode i do 5, 6 sati.
Ipak, neki su se odrekli posete kafićima i zbog novih cena, svakodnevno kafenisanje vide kao luksuz.
Turska kafa je trenutno 100 dinara, nes kafa 170, espreso 150, za sok u pojedinim kafićima treba izdvojiti 220 dinara, a voćna limunada je otišla na 360. Često se naručuje i pivo koje je u proseku od 250 do 300 dinara.
U jednom objektu konobar nam je rekao da se najčešće naručuje turska kafa, espreso i pivo i da na dnevnom nivou kao manji kafić naprave oko 100 turskih kafa, isto toliko espresa, 50 sokova, 70 piva i oko 30 rakija.
Kako kaže posećenost kafića usled inflacije nije opala i bakšiš je skoro pa nikad bolji. Najviše mušterije privlači toplo vreme i terasa i tada ih ima najviše.
Najveći broj posetilaca su uglavnom ljudi koji dođu sa pauze da se odmore i popiju kafu i ljudi koji tu rade. Ali, kako kaže postoji veliki broj njih koji su stalni gosti i kojima je dolazak u kafić rutina. Nekad i više puta u toku dana.
Kako kaže, kafić je najveći lek usamljenima, jer tu dođu i uvek nađu nekoga sa kim će da popričaju.
U jednom kafiću smo pitali par ljudi da li dolaze stalno, smetaju li im nove cene i šta najčešće poručuju.
Studentkinja koju smo zatekli rekla je da obavezno ide jednom dnevno u kafić ili sa svojim kolegama ili sama i da uvek pije tursku kafu. Kaže da cena jeste skočila, ali da sebi to još uvek može da priušti.
"Bitno mi je da popijem kafu u kafiću, to mi je rutina i povezivanje sa samom sobom. Ako nemam za toliko definitivno bih se vratila kući. Često i učim u kafiću, prija mi ta atmosfera.“
Jedan penzioner rekao nam je da on dolazi samo u taj kafić dva puta dnevno, ujutru na kafu i rakiju, popodne na pivo. Kako kaže, nikad nije skuplje bilo, ali voli da dođe da posmatra narod i čita novine.
Da je kafić luksuz potvrdila nam je i jedna žena, jer da bi se izbalansirali svi mesečni troškovi, teško je piti kafu svaki dan.
"Imam tri deteta, svakom samo koliko treba za užinu na dnevnom nivou. A gde su tu ostale stvari. Ispijanje kafe po kafićima jeste luksuz i to rade uglavnom dokoni ljudi. Ja čekam prijateljicu, nisam je dugo videla. Jednom mesečno možda popijem kafu u kafiću.“
Ipak, kafići često mogu da budu prijatno mesto za rad, posebno za one koji rade od kuće da bi malo promenili atmosferu i povezali se sa ljudima.
U kafiću smo zatekli i jednog čoveka koji svoj posao obavlja od kuće i uglavnom gleda da bar jedan deo posla obavi iz kafića.
,,Mnogo mi je lakše tako. Nezgodno je kad si u kući po ceo dan i uglavnom se onda rastegnem sa poslom. Ovako, dođem ovde, malo odmaram, malo radim, vidim ljude...“
Može se reći da inflacija nije toliko uticala na rad ugostiteljskih objekata, niti broj mušterija, ali da su ipak nove cene nekima uskratile mogućnost svakodnevnog kafenisanja.
