Radio uživo
Ugostiteljstvo se u Kragujevcu javlja još u tursko doba. Zna se da su u XVII veku u Kragujevcu postojala dva karavan-seraja, kao i nekoliko hanova. Podizani u tursko doba, obično uz drum, kako bi putnici mogli da konače u njima, karavan-seraji i hanovi su nosili imena po njihovim graditeljima. Karavan-seraji su obično imali prostrano dvorište sa bunarom ili česmom u sredini i kamenim valovima za napajanje stoke vodom. Tu su bile i štale. U jednoj prostoriji služili su se kafa i piće.
Prema sačuvanim izvorima, jedan karavaj-seraj nalazio se na mestu hotela "Dubrovnik", a drugi na mestu Glavne pošte. Pet hanova u kojima je moglo konačiti 460 putnika, bili su razmešteni po kasabi "Karagovindža" na raznim stranama.
Građeni od solidnog materijala, sa pomoćnim zgradama i dvorištem popločano turskom kaldrmom, odolevali su oni sve do kraja XVIII veka. Umorni putnici spavali bi po čardacima sa sobama, a noću su ove ugostiteljske objekte čuvali naoružani čuvari. Sa oslobođenjem Srbije 1815. godine ulogu hanova preuzimaju mehane (mej - piće, han - kuće), kafane i druge ugostiteljske radnje. Njih je u Kragujevcu knez Miloš izdavao pod zakup. Niko nije mogao otvoriti "mehandžijsku" radnju ili "kavanu" dok za to nije dobio pismenu dozvolu od kneza Miloša, nahijskog starešine ili magistrata.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
U vreme prve vladavine kneza Miloša (1815-1839) broj kafana u varoši popeo se na 72. U varoši je 1826. godine postojao samo još jedan turski han. Njega je držao izvesni Mula Salin, koji je po izričitoj naredbi kneza Miloša zadržan da "korešpondenciju turskim jezikom vodi".
Jedna od najstarijih varoških kafana nalazila se u konaku Jevrema Obrenovića, koja se nazivala "Kneževa Kafana". Joakim Vujić, koji je u njoj 1826. godine prenoćio, beleži da je svako ko dolazi u varoš "mogao prenoćiti tri dana o kneževom trošku" u ovoj kafani. Ukoliko se u roku od tri dana ne zaposli, morao je napustiti prestonicu. "Kneževa kafana" služila je od 1840. godine i kao Pošta.
Kafana je u Kragujevcu najviše bilo u najužem centru, ali i u ulicama koje su se iz raznih pravaca slivale u varoš. Kafane su isprva imale, pored prostorija gde se točilo piće, i prostrana dvorišta za kola i štale za konje.
Sačuvala se jedna molba Koste Jovanovića, žitelja varoši Kragujevačke iz 1822. godine, koju je uputio knezu Milošu i u kojoj ga moli da mu dozvoli da može otvoriti kafanu, obavezujući se da će je "evropejski držati" i "čistotu po svim sobama nabljudavati".
Osnovna karakteristika kafanskog života u drugoj polovini XIX veka u Kragujevcu, kada se javljaju moderne kafane i reprezentativni hoteli, otmeni i pristojan način veseljenja uz kafu i duvan. Goste su počele uveseljavati različite muzičke družine, komičari i mađioničari, a kafane postaju mesta gde se organizuju skupovi političkih partija i stranaka, izvode pozorišne predstave, u njima se rađaju ljubavi, pokreću listovi i časopisi i odvija gotovo sav naš kulturni život.
Mnoge varoške kafane trajale su dugo, ali su se sa začecima urbanizacije i prosecanjem novih ulica porušile ili su vremenom menjale namenu. Ostaci tog starog Kragujevca održali su se gotovo sve do Drugog svetskog rata.
