Naši preminuli su zaslužili mir i dostojanstvo, a njihove porodice, koje uredno plaćaju troškove održavanja, zaslužile su prohodne staze na grobljima koja održava JKP Šumadija, a ne da se do grobova probijaju kroz travu i da misle da li će nešto da izgmiže, što ne bi bilo iznenađenje jer smo usred leta. Po ko zna koji put ove godine pišemo o zapuštenosti grobalja, a sada kao primer navodimo Varoško.
Kao i u svim ranijim tekstovima, želimo da čitaocima jasno napomenemo da JKP Šumadija upravlja Varoškim, Palilulskim, Sušičkim, Bozman grobljem i novom parcelom na groblju u Malim Pčelicama. Sva ostala, uključujući i seoska, u nadležnosti su mesnih zajednica.
Kada je održavanje grobalja kojima upravlja JKP Šumadija u pitanju stvar je vrlo jasno definisana Ugovorom. Preduzeće ima obavezu košenja zelenih površina i održavanja sadnica i drvoreda, čišćenja i pražnjenja korpi za otpatke i odvoz smeća, kao i čišćenja i održavanja objekata, staza i glavnih saobraćajnica na grobljima. Sa druge strane, zakupci grobnih mesta zaduženi za uređenje prostora u okviru opsega grobnih mesta, kao i nadgrobnih obeležja.
Godišnja naknada za održavanje jednog grobnog mesta na grobljima koja su pod ingerencijom JKP Šumadija iznosi 924 dinara, a zakup jednog grobnog mesta na godišnjem nivou se plaća 504 dinara.
Najnovije fotografije pokazuju nam da trimeri JKP Šumadija očigledno imaju ozbiljan problem sa navigacijom kada treba da stignu do Varoškog groblja. Ako je cilj preduzeća da na Varoškom groblju napravi rezervat netaknute prirode i podrži lokalni biodiverzitet, čestitamo - projekat je u potpunosti uspeo! Ako je, pak, u opisu posla i dalje košenje i održavanje - ocena je čista jedinica!
Varoško groblje zbog svoje vremešnosti svakako ima problem sa prostorom između grobnih mesta i često se moraju preskakati i gaziti okviri drugih grobova da bi se došlo do željenog, ali to ne znači da stazice ne postoje. Međutim, preduzeće kao da je rešilo da ih u potpunosti ukine pa ih je prekrila trava i drugo zeleno rastinje. Tako je odlazak do večne kuće najmilijih postao bezbednosni rizik i emocionalni poraz za svakog pojedinca koji ovde dolazi sa tugom, a odlazi sa gorčinom zbog očiglednog nepoštovanja prema preminulima.
