Leto je na pragu, a to je period godine kada je tradicionialno veoma uvećana potrošnja vode. Kragujevac poslednjih godina ne stoji baš sjajno kada je reč o Gruži, najvećoj od tri akumulacije sa kojih se snabdeva pijaćom vodom, a prošle godine je pompezno najavljeno da smo zvanično dobili saglasnost da se priključimo na regionalni sistem vodosnabdevanja "Arilje – profil Svračkovo" na reci Rzav, što je od strane gradonačelnika i predsednika Skupštine grada nazvano jednom od najznačajnijih vesti za razvoj grada. Ovih dana baš je Rzav u centru pažnje javnosti zbog havarije na mreži koja je bez vode ostavila Čačane i brojne stanovnike zapadne Srbije koji se snabdevaju iz tog sistema, pa se i u našem gradu provlači tema šta li će tek biti kada se na sistem "Svračkovo" kroz par godina priključi još i Kragujevac. Ipak, s obzirom na to da bi "Svračkovo" na Rzavu trebalo da bude spremno tek u 2028. godini, a da smo se nedavno bavili temom šta će sve biti potrebno Gradu Kragujevcu da se na tu akumulaciju priključi i iz šturog odgovora nadležnih saznali tek toliko da realizacija neće biti moguća bez aktivnog učešća države - dakle bez konkretnog odgovora kada bi naš grad mogao kao pojačanje da dobije još jednu akumulaciju za pijaću vodu, ostaje nam da gledamo u ono što imamo. Od JKP "Vodovod i kanalizacija" pre izvesnog vremena potražili smo odgovore kako se preduzeće priprema za predstojeću sezonu vrelih letnjih dana, kako bi svim korisnicima kojima pruža usluge omogućilo dovoljne količine kvalitetne pijaće vode.
- Tokom prethodne godine izvršena je revitalizacija tri Reni bunara na izvorištu „Brzan“, a započeti su radovi na revitalizaciji još četiri bunara. Time su dobijene nove količine vode sa vodovodnog sistema „Morava“ što će pozitivno uticati na sigurnost i stabilnost vodosnabdevanja svih korisnika, naročito tokom letnjih meseci i perioda povećane potrošnje potrošača koji se snabdevaju sa ovog vodovodnog sistema, kažu iz kragujevačkog "Vodovoda".
Pijaća voda iz Rzava TAČKA na višedecenijske probleme Kragujevca sa vodosnabdevanjem ili ZNAK PITANJA? Leto na pragu, neki pomaci napravljeni, dovoljno ili ne?
U javnosti je konstantna bojazan za vodostaj Gruže, jedne od tri akumulacije sa kojih se Kragujevac snabdeva pijaćom vodom, pored sistema Morava i Vodojaža. Prošlog leta popunjenost je bila alarmantno mala, pa su razna ekološka udruženja i organizacije iznosili strahovanje da je Gružansko jezero na korak do toga da presuši. Pa, iako su brojni Kragujevčani imali mutnu i obojenu vodu, nadležni su uvek isticali da je Kragujevac uredno snabdeven vodom i da je ona ispravna, bez obzira na obojenost.
Pošto klimatske promene ne čekaju, a stručnjaci za vremenske prilike najavljuju da je pred nama možda najsušnije leto do sad, ključno je pitanje kakvo je stanje po pitanju ispunjenosti naših akumulacija.
- Trenutna ispunjenost akumulacije Grošnica je 99 odsto, a akumulacije Gruža 50. Tokom leta 2025. godine akumulacija Gruža je bila ispunjena 25 odsto, tokom jeseni i zime došlo je do punjenja akumulacije na 50 procenata, što predstavlja veću količinu vode nego u istom periodu prošle godine. Povećanje količina vode za izvorišta Brzan pozitivno utiče na smanjenje količina vode sa akumulacije Gruža koje se upute u distributivnu mrežu, kažu iz "Vodovoda" za InfoKG.
Nezaobilazno je govoriti i o gubicima vode tokom distribucije od akumulacija do domaćinstava, kao i o starosti vodovodne mreže.
- Gubici vode na magistralnim cevovodima su minimalni (manje od 2 odsto), a to su cevovodi od vodovodnih sistema Gruža i Grošnica do rezervoara u gradu, kao i cevovod od izvorišta Brzan do postrojenja Košutnjak. Gubici u distributivnoj mreži za 2025. godinu iznose 43,98 odsto. Najstariji magistralni cevovod je izgrađen 1938. godine, 30 procenata ukupne mreže, odnosno 190 kilometara je starosti preko 50 godina, odnosno 410 kilometara (57 odsto) vodovodne mreže je starosti preko 36 godina. Na osnovu izveštaja o stanju sektora voda koji je izgradilo Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo iz oktobra 2025. godine, koji je dostavljen nadležnom Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, utvrđeno je da su prosečni gubici na mreži u Republici Srbiji oko 44 procenta ukupno proizvedene vode, a u pojedinim gradovima se kreću i preko 60 odsto, računica je koju nam je dostavio "Vodovod".
Pa, iako nadležni kažu da su preduzete određene mere koje će pozitivno uticati na sigurnost i stabilnost vodosnabdevanja korisnika koji pijaću vodu dobijaju preko kragujevačkog "Vodovoda", ipak smo, usled sve ekstremnijih letnjih temperatura, osuđeni i na to da gledamo u nebo. Pošto nemamo projekcije kada bi moglo da se desi to priključenje na sistem Rzav, za koje rukovodeći ljudi Grada tvrde da je naša budućnost, dok javnost u to baš i nije ubeđena, ostaje nam da vidimo kakvu ćemo vodu imati ove godine, hoće li to biti kao po definiciji tečnost bez boje, ukusa i mirisa, ili će građani kojima smeta obojena voda opet slediti čuveni savet koji je svojevremeno stigao iz "Vodovoda" da oni kojima obojena voda smeta, ne moraju da je piju.
Kompletan tekst o priključenju Kragujevca na sistem "Svračkovo" čitajte na: Pijaća voda iz Rzava TAČKA na višedecenijske probleme Kragujevca sa vodosnabdevanjem ili ZNAK PITANJA? Leto na pragu, neki pomaci napravljeni, dovoljno ili ne?
