Katedra za unutrašnju arhitekturu FILUM-a dobila nagradu "BIGSEE"

„BIGSEE“ nagrada, koju je dobila Katedra za unutrašnju arhitekturu kragujevačkog FILUM-a, odnosi se na Balkan i jugoistočnu Evropu, a u konkurenciji je bila 21 zemlja, što je oko tri miliona aktivnih učesnika, pišu Kragujevačke. Svečana dodela nagrade će biti 27. oktobra u Ljubljani, gde će predstavnici Katedre imati priliku da još jednom predstave i promovišu svoj proizvod. 

Priznanje dodeljuje organizacija „BIGSEE“ po kojoj je i nagrada dobila ime. To je skup arhitekata i privrednika koji su priznati u regionu. Zgrada Filološko-umetničkog fakulteta godinama je aktuelan i još uvek neprevaziđen problem koji urušava ugled kako ove obrazovne institucije, Univerziteta, tako i grada Kragujevca.

"Ovo je reakcija kako da se skrene pažnja na stambeni problem FILUM-a, da dođemo do našeg prostora i profesionalnog tretiranja u punoj meri", kaže šefica Katedre za unutrašnju arhitekturu dr um. Katarina Lončarević. 

Šest radionica

Unutrašnja arhitektura je davanje bolje i naprednije funkcije u kojoj čovek treba da živi i radi. Sa studentima na ovoj katedri postoji praksa da se svake godine učestvuje na raznim konkursima u kojima je jedna tema globalna, a druga lokalna. Globalna se odnosi na pandemiju korona virusom, koja onemogućava funkcionisanje primenjenih umetnika. 

Ideja je potekla od dr Bojane Pašajlić, koja je prijavila naš koncept na konkurs „Mladi su zakon“, na kojem se biraju projekti iz cele Srbije koji odgovaraju određenom modelu njihove ideje. 

Ova platforma funkcioniše tako što povezuje mlade ljude, gde ne postoji kao uslov neki nivo znanja, ali se poduhvati vrlo dobro rangiraju po nagradama koje dodeljuju. Nagrađuju različite celine u sklopu konkursa, a katedra na FILUM-u je dobila priznanje za dizajn elemenata od drveta.

"Srž ove ideje je odgovor studenata na problem nedostatka prostora za rad i izlaganje koji se nameće kroz širu sliku problema FILUM-a kao podstanara. Sa druge strane, ovakva struktura daje odgovor i na sadašnju epidemiološku situaciju zbog koje prostorna kompozicija kao što su projektovani paneli može da funkcioniše na bilo kojem otvorenom prostoru u urbanoj strukturi grada ili van nje", kaže Bojana Pašajlić. 

Najpre su postojale dve grupe, ali radi efikasnosti i jačeg izraza, a i finansiranja projekata, grupe su se spojile. Što se tiče finansiranja, fakultet je u manjoj meri učestvovao, tvrdi profesorka Lončarević. Dodaje da ne postoji izdvojeni student koji je „povukao nogu“ da bi se došlo do ostvarenja projekta, već je postojalo šest radionica u kojima je učestvovalo desetak studenata.

Tu postoji jedan kontinuirani rad, gde se na individualnom nivou razvija koncept, koji se pretače se u razne skice koje su plod nekog idejnog rešenja, a suština ovog projekta je da to idejno rešenje studenti realizuju u stvarnosti. 

Saradnja između nastavnika i studenata se odvijala „jedan na jedan“, gde se postavlja određeni zadatak, međusobno se razrađuje i gleda kako najbolje doći do rešenja problema. Ona kaže da je saradnja sa studentima bitna jer su „neopterećeni“ određenim problemima koje imaju profesionalci i da donosi izvesnu svežinu izraza. Učenici su razvijali i predlagali svoje ideje.

Paneli su isplativi 

Proizvod ovog projekta su paneli za izlaganje. Motiv za njihovo pravljenje su nedostatak prostora i nepostojanje osnovnih uslova za rad. Najpre je bio izložen u Studentskom kulutrnom centru, gde je od strane direktora ovog cetra prepoznat kao interesantna tematika.

Akcenat je bio na tome da se pokaže kako ti paneli mogu da služe i kao izložbeni i kao radni, a mogu da služe i za predavanja, izložbe ili radionice na otvorenom. Takođe, mogu da se koriste na samostalnom ili grupnom nivou. Cilj je bio i osmisliti praktičnu fuknciju ovih panela, s obzirom na ograničenost prostora kojim se služi fakultet, a to znači da mogu da se sklope i ostave kada se završi sa upotrebom.

O upotrebljivosti ovih panela svedoči i interesovanje raznih institucija i škola, gde se pokazala višenamenska upotreba, koja nije usko vezana za fakultet. 

"Panel je bio na svim aktuelnim izložbama arhitekture u Srbiji, na jednoj od izložbi, dobili smo predlog da „prebacimo“ ovaj proizvod u industrijsku proizvodnju, zato što su zainteresovani za izlaganje na njima", navodi Katarina Lončarević. 

"Panel je struktura koja ima različite namene i primene. Neke od njenih funkcija su izlagačke, zatim radne na kojima se može pisati ili crtati. Izrada projekta je trajala od oktobra do juna. Paneli ujedno predstavljaju i projekat kroz koji su studenti pod mentorstvom profesora imali uvid potpunog procesa od ideje do realizacije. Na ovim panelima izloženi su studentski radovi koji kao takvi prikazaju praktičnu namenu projekta i jedinstven element koji su studenti kreirali za sopstvene namene", kaže dr Pašajlić.

"Hoćemo na skrenemo pažnju na ono čime se bavimo i šta hoćemo da postignemo sa studentima i time promovišemo našu katedru, jer je proizvod nastao na fakultetu", kaže ona. 

"Imali smo problem koji nas tišti, hteli smo da budemo proaktivni i da pokažemo da nećemo da „kukamo“ nad svojom sudbinom i da hoćemo nešto da uradimo. Dobili smo podršku od idejno-opšte javnosti „Mladi su zakon“ i od fakulteta, a kasnije su ljudi prepoznali korisnost proizvoda", tvrdi dr um. Lončarević.

Ona dodaje da stručnjaci sa Katedre sa unutrašnju arhitekturu na FILUM-u nisu pozvani da učestvuju u projektu izgradnje zgrade fakulteta i da je „Radno-izlagačka stanica“ nezavisna od te celine, ali je ne isključuje. 

Izvor: Kragujevačke