Portal InfoKG godinama prati, a nažalost može samo da kritikuje jer je takva situacija na terenu, stanje autobuskih stajališta na teritoriji Kragujevca. Javni gradski prevoz putnici čekaju pod oronulim metalnim nadstrešnicama koje su često veoma diskutabilne po pitanju bezbednosti, ponegde neka stara žuta "pečurka" i sad stoji kao simbol nekog drugog vremena, a mahom nema ničega, pa se autobusi čekaju pod vedrim nebom, uz samu ulicu ili magistralni put. Naši čitaoci javljaju da su nas, kako sami opisuju, "izgleda nakon brojnih tekstova gradske institucije donekle poslušale, te je u naselju Stanovo, postavljena vremešna pečurka, sinonim za osamdesete i devedeste godine".
Prava je retkost u gradu da su nadstrešnice na autobuskim stajalištima, tamo gde ih uopšte ima, funkcionalne i bezbedne. U najvećem su to zarđale, dotrajale i izlomljene konstrukcije, sa klupama koje odavno ne pružaju ni udobnost, ni osećaj da se nalazite na javnoj površini jednog od najvećih gradova u Srbiji. Ponegde neka stara žuta "pečurka" i sad stoji kao spomenik prošlom veku, a mahom nema ničega, pa se autobusi čekaju uz sam put. Čak i ako niste korisnik javnog prevoza, ili ste samo prolaznik kroz Kragujevac, ne možete da se ne osvrnete sa čuđenjem, žaljenjem i pitanjem koliko jedan grad vodi računa o svojim ljudima?
Od najava novih stajališta koje su davno propala priča, preko toga da se postojeća obeležavaju kad postanu opasnost, dočekasmo i unapređenje uslova za putnike - i to kakvo! U Stanovu postavljene "pečurke".
A naš čitalac koji je poslao ovu dojavu, kaže: "Dok drugi gradovi postavljaju moderna stajališta, mi se vracamo u proslost. Ovakav tip nadstrešnica nije za urbane gradske sredine, već za neka prigradska naselja".
Pa, koliko daleko se zapravo vraćamo u prošlost?
U Beogradu su počele da se postavljaju početkom sedamdesetih, a slične konstrukcije su se potom širile širom Jugoslavije, pa su postale prepoznatljiv element gradskog pejzaža i u drugim gradovima.
U to doba bio je to minimalistički dizajn karakterističan za industrijski i modernistički duh sedamdesetih: jedan stub, jedan veliki krov i čekaj autobus! I upravo zato su bile prilično elegantne za svoje vreme. Međutim, danas deluju gotovo primitivno u poređenju sa savremenim stajalištima.
I ono najzanimljivije je da su dugo opstale. Baš dugo. U Beogradu su, na primer, "pečurke" preživele sedamdesete, osamdesete, devedesete, a neke su ostale i mnogo duže. Čak 2012. godine, recimo, u Beogradu se navodi oko 550 stajališta sa "pečurkama", dok je oko 650 već dobilo savremenije nadstrešnice. U drugim gradovima Srbije menjale su ih modernije nadstrešnice tokom 2000-ih i naročito 2010-ih.
"Pečurke" su, dakle, relikti jednog vremena u kojem je i minimum komfora bio deo gradske infrastrukture. Nekada je dovoljan bio jedan stub i krov da putnik ne stoji na kiši i da svi budu zadovoljni. Danas imamo mogućnost da napravimo mnogo funkcionalnija, bezbednija i lepša stajališta. Možda bi reparacija "pečurki" danas bila dobra za neku tematsku mikrocelinu u gradu čija bi ideja bila vremeplov i atrakcija za fotografisanje, ali nisu ovde u tom kontekstu.
Ovde je sada pitanje da li je "bolje išta nego ništa"? Šta mislite?
Možda će vas zanimati i Ne svemirske stanice, već funkcionalna i bezbedna STAJALIŠTA dostojna grada - Ovako bi mogla da izgledaju u Kragujevcu (FOTO)
