InfoFoto: InfoKG

Ko plaća štetu od grada?

Autor: InfoKG
10:25 | Petak, 14 06 2024

Nepogode koje su juče pogodile Kragujevac, a pre nekoliko dana i okolna sela, iznova pokreću pitanje kako građani mogu da nadoknade štetu od grada i elemantarnih nepogoda.

Jedini ispravan odgovor je - osigurajte svoju imovinu, vozila i useve. Sve drugo je samo priča ili jednokratna pomoć koja ne može na adekvatan način da pokrije pričinjenu štetu.

Kada su u pitanju motrona vozila, jedini način da naplatite štetu od grada, udara groma, oluje, pada ili udara nekog predmeta, poplave, bujice, visoke vode, obrušavanja zemljišta i stena, je da za svoje vozilo ugovorite kasko osiguranje (polisa autodogovornosti koja se plaća prilikom registracije vozila ne pokriva ove štete). 

Pri tome vodite računa da li ponuđeni paket osiguranja pokriva ove rizike i pročitajte uslove osiguranja koje svaki osiguravač dužan da vam uruči prilikom sklapanja ugovora o osiguranju.

Kod osiguranja stambenih i poslovnih objekata štete od grada i oluje su uključene u osnovne požarne rizike, a za pokriće šteta od poplave, bujice i visoke vode potrebno je ugovoriti dopunske rizike uz požar.

Svake godine izuzetno je aktuelna tema osiguranja poljoprivrednih usva, ali i pored činjenice da država i lokalne samouprave subvencionišu najveći deo premije za ovu vrstu osiguranja, interesovanje poljoprivrednika je malo. Tek kada se dese nepogode koje su u prethodnih nekoliko dana zadesile naš grad i okolina sela, svi se zapitaju od koga da traže naknadu štete.

Lokalne samouprave su u najvećoj meri nemoćne, jer već izdvajaju subvencije za premiju osiguranja, pa poljoprivrednicima ne preostaje ništa nego da shvate da je samo ugovaranje osiguranja način da ono što im je najvrednije adekvatno zaštite.

Predmet osiguranja kada je u pitanju poljoprivreda mogu biti ratarski i povrtarski usevi, plodovi voća, lekovito bilje, usevi i plodovi koji se gaje u staklenicima i plastenicima, voćni, lozni i šumski sadni materijal, stabla voća i čokoti vinove loze, kao i mladih šumskih kultura

Osnovni rizici koje osiguranje pokriva su: grad, požar, udar groma, dok se kao dopunski rizici mogu ugovoriti: poplava, oluja, prolećni mraz, jesenji mraz i zimsko izmrzavanje.

Ako se pitate kako se određuje vrednost na koju se osiguravaju usevi i plodovi, evo odgovora:

Osiguravaju se na vrednost koju odredi osiguranik, a na osnovu stvarne vrednosti očekivanog prinosa kulture. Stvarnu vrednost očekivanog prinosa određuju očekivani prinos (kg/ha) i tržišna cena na veliko, koja se formira u vreme žetve odnosno berbe. Ugovorene vrednosti prinosa i cena mogu se usklađivati s njihovim stvarnim vrednostima tokom trajanja osiguranja – vegetacionog perioda.

Da ne budete u dilemi da je osiguranje skupo, evo primera koliko košta osiguranje jednog hektara pšenice:

Visina premije osiguranja zavisi od stepena biološke osetljivosti kulture na dejstvo osiguranog rizika i stepena gradobitnosti područja na kojima se gaji usev odnosno plod.

Primer: osiguranje 1 ha pšenice od osnovnog rizika (grad, požar i udar groma)

Očekivani prinos 5.000 kg/ha, sa cenom od 20 RSD/kg, daje vrednost (sumu osiguranja) od 100.000 RSD/ha. Na tu vrednost, osiguranik bi trebalo da plati premiju osiguranja u visini 2.000 RSD/ha.

Plaćanje premije osiguranja useva i plodova olakšano je i subvencijama koje svake godine daje država. Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima država vraća najveći deo plaćene premije osiguranja, što je precizirano uredbama koje izdaje resorno ministarstvo.

Autor: Apex insurance broker