Info

Kolika je procenjena šteta od julskog nevremena i da ći će biti nadoknađena građanima?

Autor: InfoKG
11:00 | Ponedeljak, 15 08 2022

Šteta nakon julskog nevremena u Kragujevcu procenjena je na blizu četiri miliona dinara.

Protivgradska zaštita na Bešnjaji je dejstvovala i ispalila oko 130 protivgradnih raketa, čime je šteta značajno umanjena.

Predstavnici lokalne samouprave kažu da u konkretnom slučaju ne postoji pravni osnov da se građanima koji su pretrpeli štetu ona nadoknadi iz lokalnog budžeta.

Osiguranje od elementarnih nepogoda bio bi najbolji način obeštećenja kako za objekte, tako i za useve i životinje.

Nadležna komisija je obišla domaćinstva po zahtevima građana i utvrdila da su najveću štetu pretrpeli žitelji Opornice, Šumarica i Bresnice, gde su usled olujnog vetra, uglavnom oštećeni krovni pokrivači na stambenim objektima i pomoćni objekti sa limenim tablama.

Dve stambene zajednice su se obratile gradu za pomoć, jer je vetar odneo deo krova pa su stanovi prokisli, a bilo je i slučajeva oštećenih automobila jer je stablo palo na njih.

Do sada je pristiglo 66 zahteva za nadoknadu štete nakon julskog nevremena građana po različitim osnovama.

Reč je o štetama koje su nastale na stambenim i pomoćnim objektima i uređajima, uglavnom je reč o krovnim pokrivačima i prokišnjavanja po tom osnovu dela stambenog prostora u kome građani žive.

Međutim, građani ne mogu da računaju na nadoknadu štete, jer je Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode iz 2015. godine propisano da država ili grad mogu ne nadoknadu štete, već solidarnu pomoć samo ukoliko su ispunjeni konkretnio kriterijumi.

Ne postoje uslovi za nadoknadu štete niti pravni osnov, iz razloga što kada nastane oblik određene štete onda se proglašava vanredna situacija i po tom osnovu se upućije Vladi predlog za proglašenje stanja elementarne nepogode.

U konkretnoj situaciji je šteta procenjena na četiri miliona dinara, što ne zadovoljava osnovni kriterijum za proglašenje vanredne situacije koji po zakonu glasi 10 procenata budžeta da bude obim štete.

Osiguranje od elementarnih nepogoda bio bi najbolji način obeštećenja kako za objekte, tako i za useve i životinje.

Međutim, iako su elementarne nepogode sve učestalije, broj osiguranika se ne povećava.

Posebno zabrinjava podatak da je nakon majskih poplava 2014. godine u Srbiji, samo nešto više od dva procenta imovine bilo pokriveno nekom polisom osiguranja.

Izvor: RTK