Nakon prvog teksta koji sam napisao, odnosno da budem precizniji prvog koji je objavljen, i svrstan u kategoriju kolumne, iako mi namera nije bila da postanem kolumnista, a posebno ne da se u svojim tekstovima bavim problemima koji se tiču kragujevačkih ugostitelja, dogodilo se nešto što je zaokupilo pažnju jednog dela gradske javnosti, a moram priznati i moju.
Naime, u danu kada je objavljen moj autorski tekst pod naslovom “Ugostitelji, ko vas šiša?!”, dogodilo se to da je jedan od najpoznatijih gradskih ugostitelja, a ujedno verovatno i jedan od najuspešnijih, priveden. Pored svih problema sa kojima se ugostitelji suočavaju u doba korona krize, a posebno oni koji se ovom delatnošću bave u našem gradu, a na koje sam ukazao u prethodnom tekstu, sada se otišlo i korak dalje, vlasnik ugostiteljskog objekta priveden je zbog nepoštovanja epidemioloških mera, a prema drugim izvorima, zbog verbalnog napada na policiju, dok treći tvrde da je priveden za primer drugima.
I ništa od ovoga verovatno ne bi ni bilo vest da se istog dana isped zgrade Gradske uprave nije dogodio protest ugostitelja, a zatim i sastanak njihovih predstavnika sa gradonačelnikom, članovima kriznog štaba i najvišim rukovodstvom grada gde je zaključeno da mere u pogledu radnog vremena treba da prate mere u glavnom gradu, da se stvara konfuzija kako kod ugostitelja, tako i kod gostiju, jer nacionalni mediji izveštavaju da je radno vreme do 23h u celoj zemlji itd., te da inspekcijske službe treba da edukuju ugostitelje, ukažu na probleme i pomognu da se epidemiološke mere primenjuju u većem obimu, a ne de se čitava delatnost stigmatizuje i da se vrši represija.
Video snimak sa ovog sastanka potvrđuje sve napisano, kao i da su gradski čelnici deklarativno bili puni razumevanja i da su se složili sa zahtevima, te da su konstatovali da je predlog o izjednačavanju radnog vremena sa beogradskim već upućen republičkom kriznom štabu. Moglo bi se reći da je nakon ovog sastanka delovalo da je barem delu muka gradskih ugostitelja došao kraj, ipak iste večeri inspekcijske službe praćene komunalcima, ali i policijom, zaređale su po gradskim lokalima, a sve se završilo privođenjem.
Neki će reći, policija je radila svoj posao, i jeste, ne sporim, ali se nameće pitanje veće od najvećeg ugostiteljskog objekta, ko i zbog čega ima interes da nakon svega što ova delatnost preživljava, sada istu i kriminalizuje?! Posebno je interesantno da se stiče utisak da na teritoriji iste zemlje ne važe isti zakoni, jer u isto vreme kada je kragujevački ugostitelj privođen novosadski i begradski klubovi bili su dupke puni. Zbog čega je u Kagujevcu kriminalna aktivnost boravak u ugostuteljskom objektu u 22:40, a u Beogradu i Novom Sadu nije? Da i ne pominjem povod okupljanja, koje slavi život, a ne priziva smrt i ne prkosi epidemiji kako bi to neki voleli da predstave.
I na stranu sve to, zbog čega dvostruki aršini? Pa ne živimo u srednjem veku, vidimo šta se dešava oko nas i najmanje što očekujemo je da za nas važe ista pravila, kao i za sve druge. Nista ni manje, ni više od toga.
Hapsiti ljude zato što rade, pritom zaboravljajući da privrednici stvaraju radna mesta, plaćaju doprinose, PDV, porez na imovinu, privređuju i doprinose napretku društva, privrednici koji su svuda u normalnom svetu poštovani, a samo ih je komunizam progonio, hapsio i ubijao. Vreme je da se nadležni zapitaju šta rade i kakvu nesreću svojim postupcima prizivaju. Zbog čega protiv sebe okreću ljude koji bi trebalo da im budu partneri u stvaranju boljeg okruženja za život svih građana. I da se odmah razumemo, i među privrednicima ima kriminalaca, ima ih i među sudijama, političarima, lekarima, a posao nadležnih je da takve procesuiraju, ali tema nisu krimnalci, niti je ovaj priveden zbog kakve kriminalne aktivnosti, već zbog toga što je u svom objektu častio ljude povodom rođenja unuka.
Neki su se očigledno zaboravili, nije Kragujevac palanka, iako neki godinama rade na tome da ga gurnu u ambis, da mu nametnu palanački duh i uguše ono što ga je još od Miloša krasilo, SLOBODU.
Još uvek u Kragujevcu postoji kritična masa dovoljna da se, u slučaju da granica bude pređena, a na dobrom smo putu, stvari otmu kontroli. Poslednji je trenutak da se odgovorni dozovu pameti i spuste loptu.
Korona je kod svih proizvela i jednu dozu straha, strepnje za egzistenciju i budućnost, ali kod ugostitelja, turističkih radnika i hotelijera kriza nije apstraktna, ona uveliko traje, zbog toga je potrebno da nadležni sa posebnim senzibilitetom komuniciraju i pronađu rešenja, a ne da sputavaju ljude da se izbore sa krizom. Ni jedan vid represije, a posebno ne hapšenja, u tome neće pomoći. Ne oduzimaju se ovim ljudima sati od radnog vremena, već im se na ovaj način oduzima deo prometa potreban, ne više za ostvarivanje dobiti, već, da njihovi poslovi prežive.
Kristijan Andrić, Krgujevčanin