Kragujevac dobija prvog javnog prozjumera

Vrtić "Zeka" postaće prvi kragujevački javni prozjumer. Pored proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, višak će se vraćati u mrežu i naplaćivati. Iz Gradske uprave očekuju da će do leta ovaj objekat biti prva zelena u održiva energija na jednom javnom objektu u Srbiji.

U okviru nedelje “Zelena infrastruktura za život“ tema Re-set Summit onlajn konferencije, u čijem je radu učestvovao i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, je Nova energetska mreža. U okviru panela „Energetska mreža i građani – energetska efikasnost“ grad Kragujevac je apostrofiran kao primer dobre prakse, jer je u proteklom periodu pokazao veliku inicijativu u oblasti zaštite okoline i energetske efikasnosti.

Prozjumer je nova vrsta energetskog subjekta na tržištu električne energije. To je potrošač električne energije koji istovremeno troši i proizvodi električnu energiju, a višak energije prodaje ili skladišti. 

Govoreći o daljim planovima Dašić je istakao da će u saradnji sa Programom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i firmama Energia Gas and Power i Netinvest iz Beograda, Kragujevac dobiti i prvog javnog prozjumera, proizvođača i potrošača električne energije, na jednom vrtiću. 

- Naša prvobitna ideja je bila da na vrtiću „Zeka“ napravimo solarnu elektranu za sopstvene potrebe. Međutim, sada smo odlučili da osim proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, višak električne energije vraćamo u mrežu i naplaćujemo. Na taj način će ovaj vrtić postati prvi javni prozjumer. Urađen je idejni projekat, dobili smo dozvolu za izvođenje radova, a u ovom trenutku smo u procesu dobijanja potrebnih odobrenja od EPS-a i nadamo se da ćemo do leta imati prvu zelenu i održivu energiju na jednom javnom objektu u Srbiji, istakao je Dašić.

U radu konferencije učestvovala je i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, koja je istakla da je ovo izuzetno važna godina, ne samo za našu zemlju, nego i ceo svet - "Godina u kojoj se donose važne enegetske odluke o razvoju energetike i rudarstva, kao i zaštite životne sredine. Vrednost potencijalnih investicija u našoj zemlji u oblasti rudarstva i energetike je blizu 16 milijardi evra. Polovinu može da realizuje država, a drugu polovinu privatni sektor, čime ćemo energetiku učiniti razvojnom šansom Srbije, u smislu nove tehnologije, ali i novih radnih mesta".

- Ono što je svakako najvažnije za ceo grad je rešavanje problema opasnog zagađenja koji Kragujevac ima sa svojom Energetikom. Na matičnoj lokaciji je pet kotlova na ugalj, imamo još nekolicinu na gas, ali tih pet na ugalj su veliki zagađivači. S obzirom na to da su ugrađivani šezdesetih godina prošlog veka, nisu sami po sebi ni efikasni. Nadam se da ćemo do sledeće grejne sezone, a najkasnije do kraja godine u potpunosti preći na gas kada je u pitanju daljinsko grejanje i da ćemo svi zajedno osetiti boljitak. To je nešto što je najvažnije u ovom trenutku, poručio je Dašić.

Kragujevac je jedan od prvih gradova koji je imenovao energetskog menadžera i formirao službu koja se bavi ovim poslovima. 

- Uradili smo Program energetske efikasnosti grada Kragujevca po metodologiji Ministarstva rudarstva i energetike, realizovali niz projekata iz oblasti energetske efikasnosti – od edukacije i mera u oblasti racionalnog korišćenja toplotne i električne energije, do energetske sanacije velikog broja školskih objekata, podsetio je Dašić.

Kragujevac je i od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj prepoznat kao lider među ostalim lokalnim samoupravama u oblasti energetske efikasnosti, te je izabran da bude potpisnik Memoranduma o saradnji, koji predviđa automatski prenos podataka od snabdevača energijom u Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM), što je još jedan od načina za bolje upravljanje i kontrolu troškova za energente za javne zgrade i javno osvetljenje.