Radio uživo
Grad Kragujevac jedan je od 11 gradova i opština u Srbiji u koje se za projekte obnovljivih izvora energije ulaže 40,5 miliona evra. Tim povodom predstavnici gradova i opština potpisali su u Kragujevcu memorandume o razumevanju u okviru projekta „Obnovljivi izvori energije okruga u Srbiji – faza 1“ sa ministarkom rudarstva i energetike, Zoranom Mihajlović, direktorom Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan, Mateom Kolanđelijem i ambasadorom Švajcarske u Srbiji Ursom Šmidom.
U Memorandumu je za Kragujevac planirano finansiranje dva projekta: Korišćenje otpadne toplote iz Državnog data centra i Izgradnja kotla na biomasu na matičnoj lokaciji u Energetici.
“Projekat predviđa ugradnju toplotne pumpe za preuzimanje toplote koju emituje oprema u Data centru za potrebe toplane „Aerodrom“ koja se nalazi na oko 800m vazdušnom linijom od Data centra. Na ovaj način bi se smanjili troškovi i potrošnja električne energije za sam Data centar, a ujedno obezbedio izvor toplote”, pojasnio je gradonačelnik Nikola Dašić.
Dodaje da su ovi projekti još jedan doprinos opredeljenju grada da obezbedi čistiji vazduh i zeleniju Šumadiju.
“Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, predsedniku države, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Ministarstvu ekologije uspeli smo da sprovedemo jedan od najvećih projekata, a to je zamena kotlova na ugalj kotlovima na gas u sistemu daljinskog grejanja, čime za 70 procenata smanjujemo aerozagađenje tokom grejne sezone. Pored toga, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike u ovoj i prethodnoj godini, opredelili smo 50 miliona dinara za 400 domaćinstva, koja su u okviru energetske sanacije najveće interesovanje pokazala za nabavku kotlova na gas, zamenu stolarije i izolaciju stambenih objekata”, kaže Dašić.
Podsetio je i na set zelenih odluka.
“Od Nove godine svi ugostiteljski objekti su u obavezi da imaju ugrađene filtere na bazi aktivnog uglja, a od 1. septembra stupila je na snagu i odluka koja obavezuje investitore da za svaki novoizgaređni stan ili lokal posade po jedno stablo. Kada pomnožimo broj sadnica sa brojem izdatih građevinskih dozvola – rezultat je ozbiljno pošumljavanje naše Šumadije”, istakao je Dašić.
Ministarka udarstva i energetike, Zorana Mihajlović rekla je da danas ne postoje važnije i skuplje reči od energije i energetske bezbednosti.
“Podaci kažu da se danas proizvedimo 37 GWh toplotne energije iz obnovljivih izvora energije. Realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno 3,5 puta više. Takođe, ovi projekti će rezultirati smanjenjem emisije ugljendioksida za oko 25.000 t godišnje. Svaka tona, svaki kilogram gasova i čestica manje znači kvalitetniji život”, poručila je Zorana Mihajlović.
Za realizaciju projekata u okviru programa “Obnovljivi izvori energije okruga u Srbiji – faza 1” obezbeđeno je 30 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a švajcarska vlada i Evropska unija doniraju 7,5, odnosno tri miliona evra.
“U naredne četiri godine svi projekti će biti gotovi i omogućiće da i drugi gradovi koriste obnovljive izvore za proizvodnju toplotne energije. Imamo potencijale i važno je da ih pretvorimo u energiju”, rekla je Mihajlovićeva.
Regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za zapadni Balkan, Mateo Kolanđeli istakao je da je u svetlu krize značaj projekta započetog pre godinu dana još veći.
“Ovo će biti primer kako da ubrzamo energetsku tranziciju, poboljšamo energetsku bezbednost i unapredimo kvalitet vazduha”, rekao je Kolanđeli.
Prema rečima ambasadora Švajcarske u Srbiji Ursa Šmida, obe naše zemlje suočavaju se sa izazovima kada je reč o smanjenju emisija sa efektom staklene bašte i trudimo se da povećamo procenat obnovljivih izvora energije koje koristimo za proizvodnju energije.
“Projekat će pokazati kako sistem daljinskog grejanja u Srbiji može da funkcioniše korišćenjem obnovljivih izvora energije, stvarajući tako primer najbolje prakse i razvijajući tržište za zelene i inovativne tehnologije”, rekao je Šmid.
