Radio uživo
Kragujevac će biti prva od 11 lokalnih samouprava koja će usvojiti Antidiskriminacioni kodeks – Kodeks ravnopravnosti, koji je od izuzetnog značaja, kako za jedinice lokalne samouprave, tako i za institucije i civilni sektor. To je rekla Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, na drugoj redovnoj sednici Saveta za rodnu ravnopravnost.
“Ovim kodeksom skrećemo pažnju i upoznajemo naše korisnike, partnere i saradnike sa onim što diskriminacija i prevencija diskriminacije suštinski predstavljaju. Ravnopravnost, jednakost i poštovanje svih ljudskih prava su naša Ustavom zagarantovana prava. Usvajanjem kodeksa dobićemo dokument koji daje mogućnost da se na brz i jednostavan način upoznamo sa onim šta je diskriminacija i kako se ona prevenira”, izjavila je Gordana Damnjanović.
Na sednici je bilo reči i o izradi Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost za period od 2022-2024. godine.
“Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost vodi jednu projektnu aktivnost koja se odnosi na rodno odgovorno budžetiranje koje predstavlja zakonsku obavezu. Postoji radna grupa u okviru tima za rodno odgovorno budžetiranje i u toku je analiza Poglavlja 11 i 12 iz budžeta, a to su zdravstvo i socijalna zaštita. Intencije su da sve što se radi mora da bude rodno odgovorno i rodno senzitivno, što potvrđuju novi strateški dokumenti u okviru Agende 2030, kao što su strategija vezana za stanovanje, urbanistički planovi itd”, kazala je dr Damnjanović.
Pored toga, na drugoj redovnoj sednici Saveta za rodnu ravnopravnost razgovaralo se i o formiranju Mobilnog tima za prevenciju prosjačenja i prevenciju maloletničkih brakova
“Formiranje Mobilnog tima za prevenciju prosjačenja i prevenciju maloletničkih brakova prožima oblasti Lokalnog akcionog plana za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja i Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost. Pokrenućemo inicijativu da formiramo telo za prevenciju prosjačenja i veoma mi je drago da ta inicijativa kreće sa Saveta za rodnu ravnopravnost i sa Saveta za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja ka Gradskom veću. Prevencija prosjačenja i prevencija maloletničkih brakova istovremeno predstavljaju prevenciju trgovine ljudima. U opštoj populaciji procenat maloletničkih brakova je pet procenata, dok u romskoj populaciji iznosi trideset i tri procenata. Prevencija maloletničkih brakova i prevencija prosjačenja su bliske oblasti i u obe smo grad – primer dobre prakse. Formiranjem Mobilnog tima odredićemo ciljeve, ali i mere i aktivnosti za prevenciju”, zaključila je dr Damnjanović.
