Radio uživo
Mesna zajednica je najniži nivo lokalne samouprave gde građani neposredno učestvuju u odlučivanju o pitanjima iz svog komšiluka. Ona je most između stanovnika i Grada. Ovako bi glasila pitka definicija, ali, kao i za mnogo toga u našem društvu, teorija i praksa često su kao rogovi i vreći. A u Kragujevcu je već neko vreme ta vreća postala pretesna, ili, bolje rečeno, nema onog mosta koji bi spojio stavove Skupštine grada i sve većeg broja sugrađana koji ukazuju na kršenje zakona povodom neraspisivanja izbora za savete mesnih zajednica. Da li ova tema, koja ne bi smela da bude politizovana, u našem gradu upravo to jeste? Da li su postojeći saveti zaista u službi građana? Da li su prekršeni zakoni? I šta viri između redova opskurnih saopštenja nadležnih?
Kao i uvek kada se bavimo ozbiljnim temama poput ove, na našem portalu svi relevantni izvori bivaju kontaktirani, sagovornicima pružamo jednako prostora da iznesu stavove. Međutim, ne bivaju svi uvek baš raspoloženi za razgovor, a to je ovog puta slučaj sa Gradskom upravom, koja je zaobišla da suštinski odgovori na naša pitanja, te smo dobili par rečenica javnosti već dobro poznatih. Što bi se reklo, "nema mesa", nema komentara na srž problema. Ali, krenimo redom...
Šta radi Savet mesne zajednice?
Radi na dobrobiti svojih meštana - prima i prosleđuje inicijative, predloge i pritužbe građana, pokreće rešavanje komunalnih problema, predlaže prioritete i male lokalne projekte za gradski budžet, sarađuje sa gradskim službama, javnim preduzećima i institucijama, organizuje sastanke, zborove i komšijske akcije.
Ovo je veoma važno, jer ne može svaki građanin tek tako da pokuca na vrata neke gradske službe i delegira joj zadatke, već sve ide upravo preko mesne zajednice. Ona je ta koja omogućava građanima da utiču na odluke koje se tiču njihovog naselja. Mesne zajednice su mesto gde građani direktno mogu da pokreću inicijative i traže rešenja za probleme, u cilju poboljšanja kvaliteta života, lepšeg uređenja naselja, komšijske solidarnosti... Mala "skupština" komšiluka.
Rad mesnih zajednica regulisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi i statutom Grada, dakle, nisu tek neka neformalna udruženja, već institucionalni deo lokalne uprave.
Decentralizacija, transparentnost, efikasnost, to su kodeksi po kojima bi mesna zajednica trebalo da funkcioniše.
Međutim, pitanje je ovde šta je starije - kokoška ili jaje? Da li su predstavnici mesnih zajednica (čije su prostorije uglavnom zaključane, svedočimo iz sopstvenih primera, prim.aut.) nedomaćinski nastrojeni prema svojim komšijama usled čega su ljudi nemotivisani i lakše im je da "dignu ruke" nego da se svakodnevno nerviraju, ili mi kao građani nemamo dovoljno interesovanja za kult zajedništva? Kroz 10 godina rada našeg portala, nebrojano puta smo svedočili da mediji moraju da "umešaju prste" da bi se nekoj temi zaista posvetila pažnja, problem bio ispoštovan i eventualno rešen. Nije na nama da sudimo, ali ako nekom nadležnom u mesnoj zajednici novinari moraju da prodrmaju fotelju da bi ga razbudili... To ALI postaje simptomatično i problematično.
Zašto su se Kragujevčani već neko vreme ozbiljno uskomešali oko teme mesnih zajednica?
Kratko i jasno - zbog izbora za savete mesnih zajednica. U ovom trenutku u našem gradu lome se koplja oko toga da li je poljuljan legitimitet aktuelnih saveta, da li su mandati istekli, da li su prekršeni zakoni i statuti.
U svetlu aktuelnih zbivanja u Srbiji, građani su sada više nego ikad zainteresovani da učestvuju u radu mesnih zajednica, insistiraju na transparentnosti i žele da izaberu predstavnike u svojoj mesnoj zajednici.
Prema dostupnim informacijama, mandat članovima ovog organa Grada Kragujevca istekao je 11. oktobra, a dužnost Skupštine grada bila je da izbore raspiše 30 dana pre toga.
Međutim, 26. avgusta, na desetoj redovnoj sednici Skupštine grada, usvojena je odluka o formiranju Mesne zajednice Maršić - Staro selo i upravo ovo je sada u središtu polemike - da li su zakoni prekršeni neraspisivanjem izbora za savete mesnih zajednica ili nisu?
Naime, građani kao pojedinci, zborovi, odbornici opozicije u lokalnom parlamentu ukazuju na to da vlast krši zakon neraspisivanje izbora, a Skupština grada ima svoje tumačinje - očigledno različito, inače ne bi ni bilo ove teme.
"Vlast uporno odbija da raspiše izbore za savete mesnih zajednica, iako je mandat članovima tih organa istekao 10. oktobra, a predsednik Skupštine grada Kragujevca dužan je da raspiše izbore 30 dana pre isteka njihovih mandata, na osnovu Odluke o mesnoj samoupravi, član 28. Stav 2. ("Sl. list grada Kragujevca", br. 14/2017 i 36/2020), tj. do 11. septembra", izjavio je za naš portal Milan Tanović, predsednik Gradskog odbora POKS Kragujevac.
Pošto se to nije desilo, time su, navodi dalje, "građanima Kragujevca uskraćena ustavna prava garantovana članom 12. (Državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu), članom 188. i članom 193. Ustava Republike Srbije, kao i Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 84, 85, 87) kojima se jasno propisuje da građani neposredno učestvuju u odlučivanju kroz mesnu samoupravu i da se organ mesne zajednice bira neposredno".
"Pored Ustava i Zakona o lokalnoj samoupravi predsednik Skupštine krši i Odluku o mesnoj samoupravi Grada Kragujevca, Statut mesnih zajednica grada Kragujevca kao i Poslovnik i Statut grada Kragujevca koji precizno obavezuju predsednika Skupštine grada da raspiše izbore u roku, a izbegavanje ove obaveze predstavlja grubo kršenje zakona", izričit je naš sagovornik.
Da vlast u Kragujevcu na ovaj način zapravo želi da zadrži političku kontrolu i oduzme građanima pravo da odlučuju o pitanjima koja se tiču njihove neposredne svakodnevnice, ne smatra samo Tanović, već i brojni opozicioni odbornici, koji su odgovore tražili i kroz odbornička pitanja upućena Skupštini grada.
A kako je odgovoreno njima, tako i nama. Zainteresovana javnost opskurno objašnjenje lokalne samouprave već zna napamet.
Naš portal Skupštini grada uputio je niz pitanja na temu (ne)raspisivanja izbora za savete mesnih zajednica, među kojima suštinska: Da li su prekršeni zakoni i koji; kada će lokalna samouprava raspisati izbore za savete mesnih zajednica; kako komentarišete navode političkih organizacija u javnosti da Grad izbegava raspisivanje izbora; šta je obrazloženje odbornicima na postavljena pitanja?
Na sve to, dobili smo juče, 22. oktobra, sledeći odgovor:
"Dana 26. avgusta 2025. godine, na X redovnoj sednici Skupštine grada Kragujevca, na predlog Gradskog veća, a na inicijativu građana sa dela teritorije Mesne zajednice Maršić, Skupština grada Kragujevca donela je Odluku o obrazovanju Mesne zajednice Maršić - Staro selo, Broj: 020-418/25-I, u skladu sa članom 73. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Nakon usaglašavanja akata kojima se uređuje oblast mesne samouprave, kada se steknu formalno–pravni uslovi, odnosno kada shodno članu 5. Odluke o obrazovanju Mesne zajednice Maršić - Staro selo, nadležna gradska uprava dostavi akt Skupštini grada, kojim se ova odluka usaglašava sa Odlukom o mesnoj samoupravi, u skladu sa istim i na način koji isti uređuje, preduzeće se dalje aktivnosti.
Odbornicima Skupštine grada su blagovremeno dostavljeni odgovori na odbornička pitanja, kao i usmeno obrazloženje na sednici Skupštine grada koja je održana 17. oktobra 2025. godine".
Dakle, ništa novo, i bez odgovora na pomenute komentare.
Oponenti, međutim, ovo smatraju najobičnijim izgovorom.
"Predsednik Skupštine grada morao je da raspiše izbore u roku, a naknadno nakon formiranja nove mesne zajednice, da raspiše dopunske izbore u toj konkretnoj mesnoj zajednici. Predsednik Skupštine je na konsultacijama sa šefovima Odborničkih grupa prebacivao loptu na Gradsku upravu, da čeka njihovo zeleno svetlo da raspiše izbore, iako je isključivo on nadležan za raspisivanje istih. Delegacija odbornika je odmah nakon konsultacija otišla kod Načelnice GU Marije Šapić kako bi dobili odgovor od nje da li su navodi predsednika Skupštine tačni. Naravno da nam je načelnica rekla da je to apsolutna glupost i da Gradska uprava ne koči predsednika Skupštine", tvrdi naš sagovornik Milan Tanović, koji naglašava da "saveti mesnih zajednica koji su nastavili sa radom kao da se ništa nije desilo krše zakon".
Očigledno da mišljenja opozicionih političara u Kragujevcu dele i saveti nekih mesnih zajednica, pa su tako mesne zajednice Divostin i Lepenica raspustile savete, jer nisu želeli da donose bilo kakve odluke po isteku mandata. Najava ima da će po ovom modelu postupiti još mesnih zajednica.
Tek 20. oktobra Gradska uprava za ljudske resurse, opšte i zajedničke poslove, dostavila je dopis savetima građana mesnih zajednica, potpisan od strane v.d. načelnice Marije Šapić, kojim obaveštava da postojeći saveti nastavljaju sa radom do konstituisanja i izbora novih saveta, gde je, naravno, MZ Maršić-Strao selo, opet centralna tema:
"Članom 39. Stav 2. Odluke o mesnoj samoupravi ("Službeni list grada Kragujevca“, broj: 14/17 i 36/20), propisano je da Odluku o raspuštanju Saveta mesne zajednice donosi Skupština grada na predlog Gradskog veća koje vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata mesne zajednice.
Članom 5. Odluke o obrazovanju mesne zajednice Maršić-Staro selo, propisano je da Skupština grada Kragujevca će u roku od 90 dana od stupanja na snagu ove odluke usaglasiti Odluku o mesnoj samoupravi ("Službeni list Grada Kragujevca" broj 14/20 i 36/20) kojom se na adekvatna način regulišu sva pitanja koja se tiču poslova koje vrši novoobrazovana mesna zajednica, organi i organizacija rada organa, način odlučivanja kao i postupak izbora saveta i drugih organa mesne samouprave i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice. Pitanja o budućem radu Saveta građana mesnih zajednica biće regulisana nakon usklađivanja navedene Odluke".
A gde su odluke, zakoni, statuti, poslovnici, tu su, po pravilu, i različita tumačenja istih i "kačenja" za ono što odgovara željenom kontekstu svake od zainteresovanih strana.
Po svemu sudeći, klupko je itekako zamršeno. Svakom Kragujevčaninu, građaninu koji nije ni pravnik, ni zaposlen u Gradkoj upravi, ni dužan da poznaje sve ove zakone i poslovnike poput odbornika lokalnog parlamenta, moglo bi samo da se zavrti u glavi kad bi se stavio u ulogu porotnika u ovoj situaciji. Ali, pošto se tema itekako vrti u čaršiji, jasno je da su sugrađani za nju veoma zainteresovani, da će sigurno motriti na ovu situaciju, da će se boriti da problem ne ode pod tepih.
Naš portal će takođe nastaviti da prati razvoj događaja, a sa ciljem da dopremo do što većeg broja građana u svakoj od 78 mesnih zajednica na teritoriji Grada Kragujevca, jer smo nebrojano puta kroz naše tekstove bili spona između građanina i Grada u veoma važnim pitanjima i problemima. Svakom Kragujevčaninu, smatramo, prag mesne zajednice trebalo bi da bude stepenica bliže do nadležnih za raznorazne situacije, a ne prepreka. Stisak ruke sa predstavnikom mesne zajednice, a ne samo pritisak medija, morao bi da bude normala i praksa.
Pišite nam u komentarima kakva su vaša iskustva sa funkcionisanjem mesnih zajednica u kojima stanujete.
