Radio uživo
Na jednoj popularnoj Facebook grupi koja okuplja veliki broj naših sugrađana povela se zanimljiva diskusija. Naime, jedan član postavio je pitanje "Da li mislite da su ljudi koji na ulicama saleću i prikupljaju novac za bolesnu decu prevaranti, sve sa navodnom papirologijom koju drže u ruci"?
Ovo, zapravo, i nije tako retka dilema. Sigurno se ogroman broj ljudi bar jednom to zapitao, makar u slučajevima kad su oni koji prikupljaju donacije vrlo navalentni, a ima ih.
U pešačkoj zoni, na Trgu Radomira Putnika, ispred Instituta za javno zdravlje, vikendom i o lepom vremenu kod Velikog parka i na još frekventnih lokacija, svakodnevno srećemo ljude koji za bolesne prikupljaju donacije. Često u žurbi bivamo presretnuti od njih. Oni kod sebe imaju dokumentaciju kojom pokušavaju da nas zadrže u razgovoru i objasne nam za koga bi trebalo da damo novac i zbog kakve dijagnoze.
Naši sugrađani nebrojano puta pokazali su izuzetnu empatiju i solidarnost kada se prikuplja novac za lečenje bolesne dece, ali i odraslih koji se nalaze u himanitarnim fondacijama, gde su priče o nihovim dijagnozama i životima transparentne, na raspolaganju tekući računi i putem kojih se šalju SMS-ovi. Kutije za donacije, humanitarni bazari, utakmice, žurke, sve su to načini na koje Kragujevčani pomažu onima koji se u borbi za život uzdaju u našu pomoć, a mediji pružaju bezrezervnu podršku.
Međutim, kada je reč o ljudima koji vas čekaju negde na ulici ili presreću, mnogi imaju sumnju da li je reč o pravim humanitarnim akcijama ili prevari.
U Facebook grupi "Kragujevčanke", koja okuplja 36.500 članova oba pola, a ne samo sugrađanke kako bi se očelivalo po nazivu, anonimni član postavio je upravo to pitanje: "Da li mislite da su ljudi koji na ulicama saleću i prikupljaju novac za bolesnu decu prevaranti, sve sa navodnom papirologijom koju drže u ruci"?
Sudeći po brojnim komentarima, naši sugrađani, između ostalog, smatraju da je navalentnost ovih ljudi iritantna. Mnogi navode da im ne ostavljaju donacije iz sumnje u njihove priče, već da humanost iskazuju tamo gde je sve transparentno, gde postoje SMS i tekući računi, odnosno gde se novac prikuplja putem fondacija. Dokumentacija koju pokazuju, izveštaj lekara i fotografije dece, takođe našim sugrađanima ne ulivaju sigurnost i uglavnom smatraju da to može da radi bilo ko. SMS, po svemu sudeći, daje najviše poverenja da će pomoć zaista stići onome kome je potrebna. Brojni sugrađani složili su se da iste ljude viđaju godinama, što im takođe budi sumnje. Par komentara odnosilo se na to da ljudi koji nas na ovaj način presreću po ulici to rade za procenat i da njihovi poslodavci bolesnima uplaćuju samo deo. Istini za volju, mali broj komentara nosio je kontekst "dajem, neću propasti za 200 dinara". Uglavnom, većinski gledano, poverenje u ovakav način prikupljanja donacija ne stoji na čvrtim nogama.
Pišite nam u komentarima kakav je vaš odnos prema ovoj situaciji.
