Radio uživo
Gubitak kilograma nije uvek samo pitanje dijete i vežbanja – kod nekih ljudi iza težine stoje hormoni, poremećaji metabolizma i drugi zdravstveni izazovi. Uprkos tome, jedna devojka uspela je da izgubi čak 35 kilograma. Njena priča pokazuje da upornost, pravilan pristup i podrška mogu da naprave pravu razliku.
Insulinska rezistencija i problemi sa štitnom žlezdom postaju sve češći među stanovništvom, a zbog savremenog tempa života, nepravilne ishrane i hroničnog stresa, koji imaju ozbiljan uticaj na hormonsku ravnotežu organizma, sve je više mladih osoba sa nekom od ovih dijagnoza. I pored toga što su ove bolesti česta tema savremenog doba, upravo mladi ljudi najčešće ne reaguju dok se uveliko ne razvije neki od simptoma poput konstantnog umora, pada koncentracije, dramatične promene težine... Od svega navedenog, u svetu u kome živimo gde estetika zauzima visoko mesto, možda nas najviše pogađa gojaznost, naročito ako ste žena. Insulinska rezistencija i hipotireoza čine mršavljenje velikim izazovom – telo usporava metabolizam, zadržava višak kilograma i otežava sagorevanje masti.
Upravo u ovom začaranom krugu insulinske rezistencije, tačnije hiperinsulinemije, našla se i naša sugrađanka Kristina (38), kojoj je istovremeno dijagnostikovan i poremećaj u radu štitne žlezde i to još 2012 godine. Sa čitaocima portala InfoKG pristala je da podeli svoje iskustvo o tome kako je otkrila da sa njenim zdravljem nešto nije u redu i kako je uspela da, i pored svega, smrša čak 35 kilograma koje je vrlo lako "zaradila" na konto svojih zdravstvenih problema.
- Sećam se da sam još 2011. godine primetila da nešto, da kažem čudno, počinje da se dešava sa mojim organizmom. Postajala sam stalno umorna i pospana, počela je drastično da mi opada kosa, bila sam stalno gladna. Nikad nisam bila premršava, možda sam uvek imala 3-4 kilograma viška, trudila sam se da idem u teretanu 3-4 puta nedeljno, a na ishranu nisam obraćala pažnju uopšte. Znate kako, u godinama pre toga studirala sam, učila sam uglavnom noću i sve vreme sam morala nešto da grickam - čips, čokolada, gazirani sokovi, energetska pića, sve što ne bi trebalo bilo je deo moje svakodnevnice. Još tokom studija počela sam da radim, provodila sam mnogo vremena za računarom i nad knjigama, dosta sam i izlazila, pa ne možemo da govorimo o bilo kakvim zdravim navikama. Da li sam bila u stresu? Pa, kao i svi u tim godinama, malo se nerviraš zbog ispita, poremeti te neki raskid... Da, rekla bih da nisam vodila računa o kontroli stresa. Ali ko to u tim godinama uopšte i radi sve dok mu se ne desi nešto kao meni? - tako naša sagovornica potpuno iskreno započinje ovaj razgovor.
Kao i svaku devojku, najviše ju je pogodilo naglo dobijanje velikog broja kilograma.
- Hajde za to opadanje kose mislila sam da mi nedostaju neki vitamini, minerali... Ali kada sam se za par meseci ugojila 20 kilograma, to me je učinilo baš depresivnom. Totalno sam izgubila samopouzdanje, a istovremeno nisam imala volju da radim na tome. A kilogrami su nastavili da rastu i rastu... Kada sam najzad rešila da odem kod lekara, nije trebalo da prođe mnogo vremena da saznam svoju dijagnozu. Sećam se da sam ležala u Kliničkom centru 3-4 dana na Odeljenju endokrinologije i da sam odatle izašla sa dijagnozama hipotireoze i hiperinsulinemije. To vam je paklena kombinacija, to je jedan začarani krug u kome stalno imate uspone i padove, stalno ste rastrzani između discipline, tog novog načina života koji je neophodan i konstantne želje da jedete, da samo ležite...
Uz adekvatne lekove, najvažnije je da iz korena promenite način života. Kristina je danas, nakon brojnih ciklusa discipline i nediscipline, uverena u to da joj pravi režim ishrane i treninzi pomažu mnogo više nego lekovi.
- Tako je u mom slučaju, ja tako mislim na svom primeru. Mada je doktorka rekla da ću od lekova i programa ishrane, koji u bolnici svima daju i koji je isti za sve, da izgubim dosta kilograma, iskreno ništa se nije desilo. U razgovoru sa drugim devojkama sa istim problemima kasnije saznala sam da lekovi nekome zaista pomognu da "obore" i po 10 kilograma, a nekome ne, to izgleda zavisi od osobe do osobe. Ništa se, dakle, nije desilo dok nisam potpuno promenila životne navike. A to uopšte nije lako. Posle nekog vremena uđete u rutinu, ali u početku je sve mnogo naporno. Istraživala sam na internetu, razgovarala sa endokrinologom, stvarno sam se interesovala za to kako da pomognem sebi. Naučila sam koliko je važno uobročiti se, jesti manje obroke na otprilike četiri sata. Naravno, morate da birate prave namirnice. Uglavnom sam jela jaja, pileće belo meso i ribu, sve spremano na teflonu ili bareno, ni slučajno prženo, to su mi bili izvori proteina. Puno povrća, ali možda je najlakše da vam kažem da sam jela uglavnom ono koje raste iznad zemlje. Znači puno zeleniša, salate, pečurke, tikvice, karfiol... Jela sam i mahunarke, ali nisam preterivala, pasulj je recimo odlična opcija, sočivo... Tu sam imala sreću da mogu da kombinujem namirnice koje volim. Morate da unosite i zdrave masti - jela sam avokado iako mi se iskreno nimalo ne sviđa, salate sam prelivala sa malo maslinovog ulja, jela sam i masline, ponekad sam jaja spremala na vrlo malo organskog kokosovog ulja, meni je to baš dobra kombinacija, mada nisam sigurna da se svima sviđa. A ugljene hidrate svedete samo na takozvane složene, ja sam birala ovsene pahuljice i integralni pirinač. Nisam preterivala sa krompirom, jela sam pomalo barenog možda 2-3 puta nedeljno. Najviše sam volela deo dana kada bi trebalo da pojedete malo badema, kikirijija, pistaća, lešnika... Šta već možete i volite, koliko vam stane na dlan recimo.
Ni pravilna ishrana nije bila čarobni štapić. Neizostavni deo ključa je fizička aktivnost. Prvi odlazak u teretanu za Kristinu je bio stresan.
- Znate kako... Mi nažalost živimo u takvom vremenu kada se ljudima prašta sve sem da budu gojazni. Meni je to užasno nepristojno, neko te sretne i odmah ide "jaoj pa što si se ugojila" i slično... Kao da ja nemam ogledalo kod kuće. Ne volim da šetam, a i Kragujevac vam sem Šumarica ne nudi baš neke opcije za duge šetnje. Izabrala sam teretanu, to sam i ranije volela. Ali taj period kad svakog dana počinjete da vežbate "od sutra", e to traje. Znam da je to pogrešno, ali meni je trebalo neko vreme da prelomim, da uđem prvi put u teretanu sa tim velikim viškom kilograma... Samo da počnem. Krenula sam sa drugarom koji je ceo život u sportu, lakše je kad se sa nekim dogovoriš, to nekako moraš da ispoštuješ, nego kad samom sebi obećaš, pa ništa. Žene se često opredeljuju samo za kardio, a ja sam uvek više volela sprave i tegove... Kad sam malo istražila taj svet treninga i razgovarala sa stručnim ljudima, shvatila sam da će to kod mene da bude plus. Ne mogu da vam kažem da je moj način treniranja jedini ispravan, nisam ja profesionalni trener, ali mi sada pričamo o mom ličnom primeru. Na početku svakog treninga sam brzo hodala na traci dok se ne preznojim. Odmah da kažem, to "brzo" nije nimalo brzo na početku, to se postepeno povećava. Onda bih prešla na vežbe sa opterećenjem. Žene uglavnom misle da mogu da se nabilduju, pa izbegavaju opterećenje, a to je baš jedna velika zabluda. Ja sam svakog dana vežbala po dve grupe mišića, a tek posle toga sledi ozbiljan kardio, u mom slučaju to je opet bio brzi hod na traci nekih pola sata do 40 minuta. Verujte mi, rezultati će sigurno da dođu i to je ono što vam daje veliki vetar u leđa. Svi volimo da idemo u minus sa brojkom na vagi, ali mnogo je bolja opcija da merite obime, makar je tako bilo kod mene.
Posle nekog vremena, kaže Kristina, disciplina prestaje da bude napor i postaje vaš način života.
- Kada imate insulinsku rezistenciju, to je stvarno jedan začarani krug i tu možete da budete pobednik samo ako shvatite da vi niste na dijeti, nego da je to vaš normalni režim ishrane. Nema ništa instant, nikakve brzinske dijete, ništa ono "nemoj da jedeš posle 18 časova". Nemojte da vas neko laže. Uvek morate da imate u glavi dugoročni i održivi cilj, a to je samo ovakva promena načina života. Meni je možda najveće iznenađenje bilo kad sam shvatila da mogu da jedem i u 21 sat uveče, da bih održala onaj ritam obroka na četiri sata, ako znam da ću još dugo ostati budna. Naravno, tad bih jela samo piletinu, belanca. Metabolizam se otprilike navikne na svaki režim posle nekog vremena i morate na neki način da ga šokirate da tako kažem. Ako ste u treningu i pravilnoj ishrani, posle nekoliko meseci povremeno, ja sam to radila jednom u 15 dana, morate da pojedete nešto što inače ne jedete, na primer pizzu, tortu... Sećam se da ja to nisam radila 8 meseci i kada sam pojela neki tiramisu posle te "čiste" ishrane, ja sam sva otekla, bila sam šokirana, to je trenutak kad na svom primeru vidite da je šećer otrov.
Naša sagovornica nije pobornica instant rezultata.
- Prvog meseca od kada sam ušla u adekvatan režim ishrane i uključila i treninge, smršala sam šest kilograma. To mi je dalo ogroman vetar u leđa, počelo je da mi se vraća samopouzdanje i više mi ništa nije bilo teško, ni da spremam obroke, ni da vežbam... Na posao sam nosila obroke u plastičnim činijicama, a pila sam i protein jednom dnevno, uglavnom posle treninga, ili ako nemam "luksuz" zbog obaveza da jedem, onda "smućkam" protein. Mnogo je prelepih ukusa, stvarno ti dođe kao neki dezert. Kažu da nije zdravo da se naglo gubi veliki broj kilograma, a kod mene se nekako poklopilo, nekako se rasporedilo baš kako treba. Za otprilike 10 meseci sam dovela liniju do savršenstva, smršala sam 30 kilograma, a i dosta pre toga sam izgledala super. Na dan kada je bilo tačno godinu dana kako vežbam, bila sam u minusu od 35 kilograma i izgledala sam i osećala sam se nikad bolje u životu.
Ako ste mislili da je početak najteži - Nije!
- Najteže je održati kontinuitet. Živ si čovek, nisi robot, kolika god da ti je snaga volje, sve ti nekad dosadi. A u ovom slučaju to vas, nažalost, mnogo košta. Mesec, dva batalite ishranu i treninge i upropastite skoro sav trud. Iskreno, imam te periode, trudim se da ne preteram, da se ne upropastim mnogo, ali da, definitivno imam padove. Ali najvažnije je da imate cilj, da dokažete da možete vi da kontrolišete bolest, a ne ona vas. Ne volim toksičnu pozitivnost i nisam ja sad neki motivator ovde, ali definitivno, kratko i jasno - vi to možete!
Naša sagovornica za kraj naglašava da je ovo samo jedno iskustvo, način koji je kod nje dao konkretne rezultate, ali da u njenoj priči možete da pronađete tu okosnicu za uspeh, te opšte smernice, i uz konsultacije sa lekarima i ljudima koji su u zdravoj sportskoj priči, da pronađete svoj put do uspeha i svoj način života u kome ćete zdravlje držati pod kontrolom i biti zadovoljni fizičkim izgledom.
