Radio uživo
I u vremenu kada se informacije šire brže nego ikada, a presude se u senzacionalističkim medijima donose pre nego u sudnicama, novinarstvo ima obavezu da bude odgovorno – čak i onda kada to nije popularno. Redakcija portala InfoKG redovno se suočava sa kritikama čitalaca da „krijemo“ i „štitimo“ počinioce krivičnih dela, jer u vestima navodimo samo njihove inicijale, a ne puna imena, fotografije i druge detalje iz ličnog života. U komentarima nas pitate zašto ih ne objavimo, poručujete da javnost „ima pravo da zna“, pa čak i da time stajemo na stranu prestupnika. Pa, zašto ipak biramo da izveštavamo na taj način?
Odgovor je jednostavan – ne krijemo nikoga. Poštujemo zakon.
Objavljivanje identiteta osumnjičenih i optuženih lica nije stvar lične procene redakcije, niti želje da nekoga zaštitimo, već pitanje zakonskih ograničenja i profesionalnih standarda. Propisi Republike Srbije, kao i pravila novinarske profesije, jasno štite, između ostalog, pretpostavku nevinosti.
Zato smo, kako bismo otklonili dileme i odgovorili na česte kritike, razgovarali sa advokatom Nemanjom Bogosavljevićem iz Beograda, koji detaljno, ali na svima prijemčiv način, objašnjava zašto je praksa objavljivanja inicijala ne samo zakonita, već i odgovorna.
"Svaki pravi novinar koji želi da se bavi svojim poslom na profesionalan način, prilikom izveštavanja o događajima i činjenicama koje su u vezi sa izvršenjem krivičnih dela, trebalo bi pre svega da se pridržava kodeksa novinara kao etičkog standarda profesionalnog postupanja novinara, ali isto tako i zakonskih propisa Republike Srbije. Ovde se pre svega misli na presumpciju (pretpostavku) nevinosti koja je regulisana važećim Ustavom Republike Srbije i to njegovim članom 34. stavom 3. koji glasi: „Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda", navodi za početak naš sagovornik.
Advokat Bogosavljević, međutim, svestan je i da je situacija u praksi često drugačija, te da mnoge redakcije kliktabilnost drže na pijedestalu, iznad svih propisa i kodeksa, jer to godi i savremenim čitalačkim navikama:
"Imajući u vidu savremene trendove izveštavanja koji se pretežno zasnivaju na senzacionalnosti i teatralnim naslovima čiji je glavni cilj privlačenje pažnje šire javnosti, a iz čega je proistekla i želja javnosti da bude upoznata sa svakim detaljom istrage ili krivičnog postupka, među kojima su i lični podaci lica protiv kojeg se postupak vodi, kao što su ime, prezime, adresa, zanimanje, lične i porodične prilike i slično, novinari su se našli u nezgodnoj poziciji da sa jedne strane, ako žele da sve te informacije dostave javnosti kako bi zadovoljile njene apetite neminovno moraju prekršiti kodeks, kao i propise, dok sa druge strane, ako se budu savesno ponašali, rizikuju da njihove tekstove i objave više niko neće čitati".
Iako možda to nije popularno, ali je svakako u granicama propisa, novinar koji izveštava o eventualnom učiniocu krivičnog dela ne bi smeo da ga nazove „ubicom“, „lopovom“, „silovateljem“ i slično, čak i kada postoje očigledni dokazi, a upravo jer pretpostavka nevinosti podrazumeva da niko ne može biti kriv dok se to ne utvrdi pravnosnažnom sudskom odlukom.
"Pravilno bi bilo ova lica nazivati terminima koji su detaljno navedeni u članu 2. stavu 1. tačkama 1-3 Zakonika o krivičnom postupku, a to su „osumnjičeni“, „okrivljeni“ i „optuženi“. Pored prethodno navedenog, poželjno je koristiti inicijale okrivljenog, a ako se koristi puno ime i prezime, onda se nikako ne smeju koristiti drugi lični podaci, a u cilju zaštite privatnosti, kao i neuticanja javnosti na rad državnih organa kao što su MUP RS, tužilaštva i sudovi", pojašnjava advokat Bogosavljević.
Na kraju, zajedno zaključujemo da se ozbiljni novinari moraju pridržavati određenih pravila, kako se ne bi naškodilo svim subjektima koji se pojavljuju u krivičnim postupcima, najviše prema okrivljenom i oštećenom, ali i drugima kao što su svedoci, ili lica koja učestvuju sa strane državnih organa kao što su inspektori i pripadnici policije, tužioci i sudije, pa na kraju i advokati u svojstvu branilaca optuženih ili punomoćnika oštećenih.
"Ukoliko se novinari ne budu pridržavali tih pravila, doći ćemo u situaciju da će se ljudi proglašavati krivima pre vremena, da je dozvoljeno da se linčuju, a kada se naknadno na primer, utvrdi da su nevini usled donete pravnosnažne oslobađajuće presude, biće teško demantima ispraviti tu nepravdu i obrisati prethodnu neosnovanu stigmatizaciju i pored dosuđene naknade za nematerijalnu štetu u vidu povrede časti i ugleda", zaključuje Bogosavljević.
