Nekada se uspeh merio kućom na sprat, automobilom, vikendicom... Danas ga često nosimo u džepu, objavljujemo na Instagramu, pokazujemo sa aerodroma... Često je sav naš novoustanovljeni uspeh "ispucan" u samo jednom danu. Telefon od hiljadu i više evra, fotografija sa egzotične plaže, automobil koji privlači poglede na ulici, megalomanska svadba – sve su to signali koji danas često postaju simboli "dobrog života". Ali iza tih "ispeglanih" slika sve češće se postavljaju ista pitanja - koliko taj život košta, kako se finansira i u kakvim uslovima se zapravo zaista živi kada se kamera ugasi i odjavi se sa društvene mreže?
U Kragujevcu, prema poslednjim podacima, prosečna neto zarada iznosi oko 114.000 dinara. Istovremeno, cena kvadrata stana u gradu ide i preko 1.800 evra, što znači da je za jedan kvadrat stana potrebno više od jedne i po prosečne plate neokrnjene bilo kakvim troškovima života. Već tu se, na papiru, vidi jaz između zarade i onoga što se smatra osnovnim simbolom sigurnosti – nekretnine.
Ipak, tema više nije samo stan. Više je reč o načinu života koji se gradi kroz ono što se vidi, a ne kroz ono što se stvarno ima.
Telefon kao nova vizit-karta
Nekada je telefon bio uređaj. Danas je poruka.
U društvu u kojem gotovo svako ima kameru u džepu i profil na društvenim mrežama, mobilni telefon postao je jedan od najvidljivijih statusnih simbola. Modeli koji koštaju i daleko više od hiljadu evra nisu retkost, a kupuju se uglavnom na rate, kroz višegodišnje planove otplate.
Za deo korisnika to je alat, potreba, ali za mnoge samo način da se pošalje slika o sebi koja ne odražava realno stanje na računu. Još tužnije deluje nam situacija da mnogi roditelji uskraćuju sebi osnovno poput pregleda, stomatologa da bi tinejdžerima kupili najnovije pro i maks verzije, čiji ekrani neretko puknu kroz desetak dana zbog nepažnje,
Letovanje koje traje sedam dana, a otplaćuje se celu godinu
Slična priča vidi se i kada su putovanja u pitanju.
Ljudi koji realno sebi ne mogu da priušte ni Sutomore, odlaze čak i na samo tri, četiri dana u Dubai, pretvrajući se da su tamo bili mnogo duže i da im je luksuz prirodno okruženje.
Letovanja na popularnim i prestižnijim destinacijama često se planiraju dugo, ali se finansijski "razvlače" još duže. Fotografije sa mora stižu u realnom vremenu, dok se troškovi tih putovanja neretko otplaćuju tek nakon povratka.
Društvene mreže tu igraju ključnu ulogu - prikazuju samo nekoliko dana u godini, ali ne i ostatak kalendara.
Automobil, svadbe i svakodnevni pritisak slike
Automobil i dalje ostaje jedan od najjasnijih statusnih simbola. Na ulici se vidi sve – i marka i model i godina proizvodnje. Ali ne vide se kredit, rata i odricanje koje stoji iza toga.
Sličan pritisak postoji i kod velikih proslava. Svadbe i rođendani poslednjih godina često prerastaju u događaje koji prevazilaze realne finansijske mogućnosti, ali se organizuju "da se ne zaostane". Nekoliko sati u samo jednom danu u nekim slučajevima se otplaćuje mesecima ili godinama.
Da li kupujemo utisak?
Ono što povezuje sve ove primere jeste promena u načinu na koji se meri uspeh.
Nekada su ljudi prvo sticali bogatstvo pa pokazivali status. Danas se često prvo pokazuje novoustanovljeni status, pa se tek onda traži način da se on finansira.
U tom smislu, postavlja se pitanje da li je savremeno društvo sve više okrenuto ne stvarnom standardu, već njegovoj percepciji? Jer ono što drugi vide postaje važnije od onoga što zaista imamo.
Možda zato danas nije najvažnije koliko neko zarađuje, već kako to izgleda na ekranu.
Umesto da stavimo zube koji nam nedostaju ili popravimo krov koji prokišnjava, mi ćemo pre da kupimo novi telefon, uplatimo SPA vikend na Kopaoniku, ili uzmemo rate za nešto što se vidi. Jer ono što se vidi mora da izgleda dobro, čak i kada ono što ne vidi niko jedva funkcioniše.
