Većina građana u Kragujevcu radi za poslodavca, bilo u fabrikama, trgovini, javnom sektoru ili privatnim kompanijama. Ipak, sve češće se postavlja pitanje da li je od jedne plate moguće stvoriti ušteđevinu, kupiti stan ili obezbediti mirniju budućnost, ili zaposleni rade uglavnom da bi iz meseca u mesec pokrili osnovne troškove života.
„Radi, ćuti i biće bolje.“ Tu rečenicu mnogi su slušali godinama. Za neke se pokazala tačnom. Za druge nije. U Kragujevcu danas rade desetine hiljada ljudi za poslodavca. Neki primaju minimalac, drugi prosečnu platu, a manji broj ima zarade koje značajno odskaču od gradskog proseka.
Ali kada se razgovor povede o tome ko je uspeo da kupi stan, napravi kuću ili stvori ozbiljniju ušteđevinu isključivo od plate, odgovori postaju mnogo oprezniji.
Nije isto raditi za platu od 70.000 i od 180.000 dinara
Rad za drugog nije isto iskustvo za sve.
Postoje zanimanja u kojima su zarade dovoljno visoke da omogućavaju pristojan život, pa čak i štednju.
Tu pre svega spadaju pojedine IT kompanije, specijalizovane inženjerske pozicije, deo farmaceutske industrije, finansijski sektor i određena rukovodeća mesta.
Međutim, najveći broj zaposlenih u Kragujevcu radi u proizvodnji, trgovini, administraciji, ugostiteljstvu ili uslužnim delatnostima, gde su primanja znatno bliža republičkom proseku.
Za njih pitanje nije kako investirati, već kako rasporediti platu do naredne.
Računica je jednostavna
Kada se od jedne prosečne plate odbiju stanarina ili kredit, računi, hrana, gorivo i osnovni troškovi domaćinstva, prostora za ozbiljniju štednju ostaje malo.
Ako porodica ima decu, izdaci za vrtić, školu, treninge, garderobu i ekskurzije dodatno opterećuju budžet.
U takvim okolnostima i neplanirani trošak, poput popravke automobila ili kvara bele tehnike, lako poremeti finansijski plan za nekoliko meseci.
Ima onih koji uspevaju
To, međutim, ne znači da je nemoguće napredovati radeći za drugog.
Sagovornici iz privatnog sektora kažu da su godinama menjali poslove, usavršavali se i prihvatali odgovornije pozicije kako bi povećali zaradu.
Neki su počeli kao operateri u proizvodnji, a danas vode timove. Drugi su dodatnim obrazovanjem prešli na bolje plaćene poslove. Zajedničko im je da povećanje prihoda nije došlo preko noći.
Zašto mnogi traže dodatni posao?
Sve je više Kragujevčana koji posle redovne smene rade još jedan posao.
Neko vozi dostavu, neko radi vikendom, neko obavlja sezonske ili honorarne poslove. Razlog najčešće nije želja za luksuzom. Dodatni prihod mnogima služi da otplate kredit, renoviraju stan ili jednostavno lakše preguraju mesec.
Šta kažu finansijski stručnjaci?
Stručnjaci za lične finansije godinama ukazuju da visina plate nije jedini faktor koji određuje finansijsku sigurnost.
Važni su i nivo zaduženosti, navike u trošenju, mogućnost dodatnog usavršavanja i planiranje dugoročnih ciljeva.
Ipak, naglašavaju da je mnogo lakše stvarati ušteđevinu kada su prihodi dovoljno visoki da nakon osnovnih troškova ostane prostor za štednju.
Nije isto preživeti i napredovati
U razgovoru sa zaposlenima najčešće se čuje ista razlika.
Jedno je živeti od plate. Drugo je od plate moći da planiraš budućnost. Mnogi kažu da redovno izmiruju račune i nemaju dugovanja, ali da im kupovina stana, veće renoviranje ili ozbiljnija investicija bez kredita ostaju teško dostižni ciljevi.
Rad za drugog i dalje je osnovni izvor prihoda za najveći broj građana Kragujevca. Da li od tog rada može da se zaradi više od pukog preživljavanja, zavisi od zanimanja, stručnosti, mogućnosti napredovanja i visine zarade. Dok pojedini uspevaju da grade karijeru i povećavaju prihode, veliki broj zaposlenih kaže da najveći deo plate i dalje odlazi na svakodnevne troškove, zbog čega je granica između pristojnog života i finansijske sigurnosti često mnogo veća nego što izgleda.
