Radio uživo
Kragujevčanka Neda Glišović ima 28 godina i od nedavno je doktor nauka u oblasti mikrobiologije. Raritet je da je doktorsku disertaciju odbranila na Institutu Kiri u Parizu, pod mentorstvom dr Danijele Matić Vignjević, takođe Kragujevčanke, koja vodi istraživačku laboratoriju na ovoj prestižnoj visokoškolskoj ustanovi, pišu Kragujevačke.
Bio je to poseban dan za Nedu, ne samo zbog naučnog postignuća, već i zato što su u publici, osim porodice, bili i njeni drugari iz Gimnazije Sara Milojević i Filip Popović, koji su doputovali u Pariz da bi je podržali i bili uz nju. Njihovo prisustvo, kaže Neda, „bilo je podsećanje na to odakle sve počinje – iz prijateljstva, iz zajedničkih snova i iz učionica malih gradova koji često iznedre velike ljude”.
Presudio susret sa dr Danijelom
Prve velike uspehe Neda je ponela iz Osnovne škole „Milutin i Draginja Todorović“, gde je bila đak generacije, a kasnije se to nastavilo i kroz Prvu kragujevačku gimnaziju.
Sve je stizala i ništa joj nije bilo teško i sve je interesovalo.
Učestvovala je na takmičenjima iz srpskog jezika, matematike, fizike i biologije, a u okviru Regionalnog centra za talente sprovodila je male istraživačke projekte na Institutu za biologiju u Kragujevcu. Bila je i član lingvističke sekcije koja je tri puta osvojila prvo mesto na državnom takmičenju lingvističkih sekcija. Van škole je trenirala plivanje, išla na folklor i pohađala plesnu školu „Daca Dens Studio”.
"Gimnaziju sam doživljavala kao školu sa posebnim duhom i ona je snažno oblikovala moje odrastanje. Uz znanje, profesori su nam usadili i trajne vrednosti koje i danas nosim – a to je da su rad, posvećenost i radoznalost jednako važni kao i sam talenat. Posebno mesto u mom srcu zauzima profesorka biologije Dušica Kovačević, koja je u meni probudila ljubav prema biologiji i istraživanju. Bila je izuzetna u svom pristupu predavanjima – svaku lekciju pretvarala je u priču i inspirisala nas da postavljamo pitanja. Zahvaljujući njoj, biologija je za mene postala više od školskog predmeta – postala je poziv", seća se Neda gimnazijskih dana, gde je proglašena za najboljeg đaka prirodno-matematičkog smera.
Već tada je bilo izvesno da će se posvetiti nauci, a po završenoj srednjoj školi nije imala dilemu. Upisala se na Molekularnu biologiju i fiziologiju na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završila je studije sa prosečnom ocenom 9,88.
"Na fakultetu sam stekla široko teorijsko znanje, ali i dosta praktičnog iskustva koje nas je pripremilo za rad u laboratoriji. Posebno pamtim profesora dr Gorana Brajuškovića, takođe Kragujevčanina, koji je obeležio naše studiranje svojim izuzetnim predavanjima i uveo nas u svet molekularne genetike", objašnjava naša mlada sagovornica.
Nakon osnovnih studija, nastavila je obrazovanje u Francuskoj, na Ecole Normale Superieure (ENS) u Parizu, na master programu Fundamentalna biologija zdravlja.
Bila je stipendistkinja Vlade Republike Francuske, kao i stipendije za strane studente.
"Master studije na ENS-u bile su potpuno novo iskustvo. Francuski sistem obrazovanja zahtevao je drugačije veštine u odnosu na sistem u Srbiji – analizu naučnih radova, kritičko razmišljanje, diskusiju i samostalno predstavljanje rezultata. Bilo je izazovno raditi na engleskom jeziku, učiti francuski u isto vreme i snalaziti se u novom okruženju, ali to je bilo vreme velikih izazova i još većeg ličnog rasta", kaže Neda.
Presudan trenutak u njenom obrazovanju desio se kada se obratila dr Danijeli Matić Vignjević, Kragujevčanki koja vodi laboratoriju na Institutu Kiri u Parizu. Na Nedino pitanje da li bi mogla da dođe na praksu, odgovorila je potvrdno sa puno topline u glasu i poverenja, ne sluteći da će tim gestom promeniti tok njenog života.
Tokom prakse u laboratoriji kragujevačke naučnice otkrila je ne samo dinamičan svet nauke, već i otvoren, timski i kreativan način rada. To iskustvo je potvrdilo da je istraživanje upravo ono čime želi da se bavi.
Inspirisana tim iskustvom, na Institutu Kiri je započela i doktorat u toj laboratoriji, u okviru kojeg je proučavala ulogu kontraktilnih fibroblasta u crevu tokom regeneracije i upale. Jednostavnije rečeno, istraživala je kako ćelije koje se ponašaju kao „mikroskopski mišići“ pomažu tkivu da zaraste posle povrede, ali i kako njihova preterana aktivacija može doprineti razvoju bolesti kod ljudi.
Doktorirala je na Univerzitetu PSL (Paris Sciences et Lettres), a odbrana je održana u amfiteatru Instituta Kiri.
Kragujevac u srcu
Neda živi u Francuskoj već pet godina i mnogo toga je u toj zemlji inspiriše.
Postoji izreka da Francuzi ne žive da bi radili, već rade da bi živeli. Ta njihova lakoća života, sposobnost da cene slobodno vreme, uživanje u trenutku i vreme provedeno sa prijateljima, nešto je čemu se iskreno divi.
"Smatram da svako ko je mlad i ima priliku treba da ode makar na kratku praksu u inostranstvu. Ne samo zbog boljih uslova rada ili naprednije nauke, već zato što takva iskustva menjaju čoveka. Upoznajemo ljude iz svih krajeva sveta, njihove običaje, kulture i načine razmišljanja. Delimo priče, recepte, ideje i poglede na život. To nas uči otvorenosti, toleranciji i saradnji, vrednostima koje su jednako važne kao i samo znanje", kaže Neda.
Kod Francuza posebno ceni to što ne pristaju na nepravdu – kada im nešto nije po meri, oni ne ćute, već jasno i dostojanstveno zauzmu stav. Takva građanska svest i hrabrost su nešto što je inspiriše, a raduje je što se i u našem društvu budi sličan duh. Veruje da je važno umeti stati iza svojih uverenja i vrednosti koje smatramo ispravnima.
Danas se, pored istraživačkog rada, bavi i naučnom ilustracijom, spajajući umetnost i nauku. Kroz ilustracije nastoji da složene naučne pojmove prikaže jednostavno i jasno, kako bi nauku učinila pristupačnijom i razumljivijom svima.
"Uživam u francuskoj kulturi i životu u ovoj zemlji, ali mi, naravno, nedostaju porodica, prijatelji i, moram da priznam, naša hrana – posebno bakina i mamina kuhinja. U slobodno vreme volim da crtam, idem na izložbe i kratka putovanja. Do sada sam posetila Italiju, Španiju, Nemačku, Grčku i Švajcarsku", objašnjava Neda šta radi van laboratirije.
Naravno da uveliko razmišlja o svojoj budućnosti. Planira da nastavi da se bavi istraživačkim radom u oblasti ćelijske biologije i mikroskopije, ali i da jednog dana deo svog znanja i iskustva prenese u Srbiju – kroz saradnju, projekte i podršku mladim istraživačima.
"Kragujevac nosim sa sobom gde god da idem, kaže, kao koren, kao dom i kao podsetnik da se velike priče često rađaju u skromnim učionicama jednog malog, ali izuzetnog grada".
Izvor: Kragujevačke
