Info

Obeležen DAN DRŽAVNOSTI: "Srbiji potrebni i Karađorđe i Miloš, jedan da je probudi, drugi da je podigne na noge"

Autor: Jovana Mladenović
12:15 | Ponedeljak, 25 05 2020

Svečanom akademijom „Narode srpski! Ljubezna braćo moja“ u zdanju Stare skupštine obeležen je Dan državnosti, dan kada je na Sretenje 1835. godine pred 2400 narodnih predstavnika Srbija dobila svoj prvi moderan ustav i uveo je među uređene, moderne države onog doba.

Sretenje se kao Dan državnosti Srbije slavilo do nastanka Kraljevine, Srba, Hrvata i Slovenaca, nakog čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine. Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanka i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Serbije, kazao je u svom obraćanju gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.

Prvi veliki grad koji je Karađorđe oslobodio turske vlasti, 25. aprila bio je Kragujevac, a mi Kragujevčani smo ponosni na svoj grad. Hvalisavo ga nazivamo prvom prestonicom moderne Srbije. Slavimo Miloša Velikog kao svog praoca. Sa ponosom govorimo o njegovim delima, institucijama koje je ovde osnovao, prvim u Srbiji. U stanju smo poneseni prosperitetom kakav smo pod Milošem imali, da zaboravim skromnog oslobodioca čiji je nedosanjani životni san kako je rekao ruskom caru bio „da vidi svoje otečestvo oslobođeno od turskog jarma i da se vrati svome plugu“.

Gradonačelnik je poručio da su "Srbiji potrebni i Karađorđe i Miloš, jedan da je probudi, drugi da je podigne na noge, jer se uspavani ne uspravlja, jer da nije prvog, ne bi bilo ni drugog, a da nije drugog, prvi bi bio besmislen, jer ustanak za slobodu bez uređenja biva besmislen".

"Jedan od novijih državotvornih činova koji služi na ponos celokupnoj srpskoj kulturi je i Srtenjski ustav donet u Kragujevcu 1835. godine. Načinjen po ugledu na liberalno demokratske ustave Belgije i Švajcarske, bio je proizvod srpske političke i pravne pameti, a Prvi srpski ustanak izbio o Sretenju 1804. godine bio je početak susretanja između borbenog, slobodnog duha svih Srba sa svih poddručja gde su živeli", rekao je u besedi Dragan Stanić, predsednik Matice srpske. 

U umetničkom delu Sretenjske akademije nastupili su mešoviti hor FILUM-a Univerziteta u Kragujevcu, etno grupa „Zavet“, Gradski kamerni hor „Šlezinger“ a glumci Knjaževsko srpskog teatra, Miloš Krstvović, Nenad Vulević i Avram Cvetković izveli su igrokaz „Narode srpski! Ljubezna braćo moja“ u adapcaciji i režiji Marka Misirače.
 

Galerija slika