Radio uživo
Za predsednika Matice srpske dr Dragana Stanića, generalnog sekretara Milana Micića i upravnika Biblioteke Matice srpske Selimira Radulovića, član Gradskog za kulturu Miljan Bjeletić upriličio je prijem u gradskoj kući kome su prisustvovali predstavnici ustanova kulture. Na prijemu se, pored ostalog, razmatralo u kojim domenima kulturne, naučne, javne delatnosti u okviru potpisanog Sporazuma će se realizovati saradnja i zajedno su najavili novu manifestaciju - Jesen Matice srpske u Kragujevcu .
- Potpisivanjem Sporazuma, grad Kragujevac postaje prvi grad južno od Beograda koji će u zvaničnoj formi sarađivati sa Maticom srpskom koja predstavlja krunu kulture i prosvetiteljstva. Matica je ustanova sa tradicijom dugom dva veka i riznica je događaja koji su obeležili taj period, a kao hroničar zadire i dublje u sfere različitog društvenog delovanja. U tom smislu otvoreno je mnoštvo tema za kontinuirane programe i dvosmernu saradnju sa idejom da Maticu srpsku promovišemo u Kragujevcu, ali i da se kragujevačke ustanove kulture promovišu u Vojvodini i šire. Zadatak ustanova kulture je da definišu bliže teme koje će biti u obostranom interesu, ali i interesu Univerziteta. U tom slučaju, Matica srpska predstavlja vezivno tkivo u cilju promocije naših dostignuća, ne samo onoga što je zabeleženo kroz istoriju, već i savremenog stvaralaštva, rekao je Miljan Bjeletić član Gradskog veća i zahvalio se na ukazanom poverenju i institucionalizovanoj saradnji. Sveukupno delovanje doprinosi pozicioniranju Kragujevca na kulturnoj mapi naše zemlje i mogućnosti korišćenja svih raspoloživih kapaciteta što će se reflektovati na dalje unapređenje kulturne scene grada, poručio je Bjeletić.
Izrazivši zadovoljstvo zbog nastavka nedavno započetih razgovora sa predstavnicima grada Kragujevca, predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić je istakao da je i taj prvi razgovor u Novom Sadu bio vrlo ohrabujuć, a da ovo je korak dalje jer su definisana područja u kojima bi koristeći kapacitete, ustanove i ljude moglo konkretno da se sarađuje u oblasti kulture i naučnog istraživanja i rada orjentisanih prema javnosti.
- Grad Kragujevac ima svoj zaokruženi sistem ustanova i ljudi od vrednosti ali ako učinimo da se zajedno nađemo na nekim poslovima koji su od najvećeg mogućeg značaja, to je već jedan uspeh. Drugi bi bio da ovde učinimo vidljivijim ono što se radi u Novom Sadu i obrnuto, ističe dr Stanić. Mi ćemo biti taj spoj Šumadije i Vojvodine, a trag imamo od Prvog srpskog ustanka.
Dr Stanić ocenjuje da postoji veliki potencijal i da je zajednička tačka saznanje da nije dovoljno iskorišćen.
Matica srpska sa SANU u saradnji sa Zavodom za udžbenike radi na Srpskoj enciklopediji i u toku je izrada petog toma od planiranih 18. Vrlo brzo će doći odrednica o Kragujevcu što znači da bi trebalo na najbolji mogući način prikazati strukturu grada, istoriju i sve ono što je on do sada. Matica radi Srpski biografski rečnik i u toku je izrada osmog toma. U tom delu su nam potrebni ljudi sa bogatim znanjem lokalne istorije koja se često nigde i ne vidi, a dijalogom se to može prevazići.
Narodna biblioteka Vuk Karadžić poslednjih deset godina ima saradnju sa Bibliotekom Matice srpske u okviru koje je urađena rukopisna knjiga Stoglava, projekat od nacionalnog značaja. Knjiga je u biblioteku došla iz manastira Beočin, a nastala je u Novom Sadu. Urađena je studija i napravljeno fototipsko izdanje knjige. Pored toga, u laboratoriji Matice srpske radili smo zaštitu knjiga. Sa Galerijom Matice srpske smo sarađivali kada smo formirali Galeriju Đure Jakšića. Do sada saradnja nije institucionalizovana i upravo je ovo prilika da napravimo neke dugoročnije planove kako da inteziviramo saradnju uključujući većinu kulturnih institucija Kragujevca. Cilj nam je da Matica srpska za nas bude neki oblik transmisije da se naši umetnici i najbolje što imamo u kulturi, promoviše u Novom Sadu i šire. U tom smislu važna je dvosmernost na kojoj insistiramo i mislim da ćemo već na jesen imati programe, , objašnjava Mirko Demić, direktor Narodne biblioteke Vuk Karadžić.
Mladen Knežević, direktor pozorišta u Kragujevcu kaže da su sastanci ovog tipa vrlo potrebni jer donose produktivnost i benefite za obe strane. Posredstvom Matice srpske i njenih kontakata, Knjaževsko-srpskom teatru se otvara mogućnost uspostavljanja saradnje sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada.
Nakon prijema u gradskoj upravi, u Narodnoj biblioteci Vuk Karadžić predstavljen je časopis Letopis Matice srpske i njena izdanja, a u okviru obeležavanja dvesta godina od postojanja najstarije kulturne, književne i naučne institucije u našoj zemlji.
