Nauka u Srbiji sve češće izlazi iz laboratorija i ulazi u biznis, jer istraživači žele da njihovi rezultati postanu proizvodi koji rešavaju konkretne probleme. Ipak, iako interesovanje raste, spin-off kompanije su i dalje retkost. U poređenju sa Evropskom unijom, Srbija u ovom segmentu i dalje zaostaje.To je poručeno sa panela koju je organizovano NALED, a na kom je učestovao i Boban Stojanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.
Kako premostiti jaz između nauke i tržišta bila je centralna tema panela o spin-off i spin-out kompanijama. Razlika između ova dva modela je u tome što spin-off firme nastaju iz postojećih kompanija, dok spin-out kompanije proističu iz univerziteta ili istraživačkih instituta, zasnovane na novim tehnologijama i inovacijama. Panel je organizovan u okviru projekta Empower Innovation kompanije Philip Morris International koji sprovodi NALED. Na jednom mestu okupili su se istraživači, predstavnici akademske zajednice, startapi i akteri iz javnog i privatnog sektora, sa ciljem da podele iskustva i konkretna rešenja za razvoj inovacija.
“Samo 8,3% startapa u Srbiji razvilo je svoje inovacije u saradnji sa naučnim institucijama. Da bi se taj procenat povećao projekat Empower Innovation organizovao je nekoliko naučnih sajmova na kojima je spajao inovatore i kompanije. Timovima se dodatno pružaju sertifikovane online obuke, mentorska podrška za usavršavanje prezentacija i analiza politika koje podstiču razvoj inovacija”, kaže Jelena Bojović, programska direktorka u NALED-u.
“Da inovacioni ekosistem dobija na snazi potvrđuju i konkretni rezultati ovog projekta. Identifikovali smo više od 40 inovativnih rešenja, a prve saradnje između nauke i privrede već su zaživele. To nisu više ideje – to su konkretne veze između laboratorije i tržišta”, ističe Tamara Stanković iz kompanije Philip Morris International.
Sa skupa je poručeno da u trenutku kada deo IT sektora beleži otpuštanja, inovacione kompanije idu u suprotnom smeru - zapošljavaju.
“Kod nas se otvaraju nova radna mesta zbog EU projekata na kojim radimo. To je ogromna prilika za mlade, studenti mogu odmah da rade na realnim rešenjima. Istraživačima nije lako da svoje znanje pretvore u tržišnu vrednost. Ni meni nije bilo, ne znam da naplatim kola, a kamoli uslugu. Zato je moj savet: naplatite znanje”, kaže Goran Stojanović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, osnivač kompanije Strentex.
Prema rečima osnivačice kompanije DiaSolution, sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Nataše Golić, put od naučne ideje do kompanije retko je linearan.
“Kroz StarTech projekat razvili smo šest proizvoda, ali zbog tehničkih razloga Institut nije mogao biti vlasnik, pa smo morali osnovati novu firmu. Institut nije suvlasnik te firme, ali smo povezani licencnim ugovorima, pa se deo prihoda vraća nazad institutu”, kaže Nataša Golić.
“Za uspešan izlazak na tržište ključna su i međunarodna partnerstva. Shvatili smo da moramo dodatno da unapredimo proizvod, pa smo se povezali sa institutom iz Francuske. Takve saradnje su često presudne za komercijalizaciju”, ističe Dejan Lazić sa Biološkog fakulteta u Beogradu, osnivač kompanije BioCombat.
“Brzina i fleksibilnost izdvajaju spin-off kompanije u odnosu na tradicionalne modele. Kompanija je poput glisera – brza je i okretna, ali mora da bude spremna na izazove. Inovaciju treba pretvoriti u proizvod, a tržište ne prašta sporost”, kaže Boban Stojanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, osnivač kompanije Vodena, dodajući da saradnja sa fakultetima dodatno ubrzava razvoj.
Poruka sa panela je da Srbija ima znanje, ideje i ljude koji mogu da ih sprovedu u delo. Dodaje se da ono što još nedostaje jesu sistemska podrška i jasniji okvir za razvoj spin-off kompanija. Naglašeno je da ipak, prvi rezultati pokazuju da se jaz između nauke i privrede – sve brže zatvara.
