Radio uživo
U kragujevačkoj fabrici Stelantis od 13. januara do 3. marta ove godine zaražavanje šugom je registrovano kod 24 radnika, saopštili su za InfoKG iz Instituta za javno zdravlje, na osnovu podataka Doma zdravlja. Poručuju da razloga za paniku nema, jer je za pojavu bolesti neophodan duži kontakt sa kožom ili odećom inficiranog i oboljenje se brzo i lako leči nakon adekvatno primenjene terapije.
Kragujevčane je prošlog petka uznemirila vest da se pojavila šuga u Stelantisovoj fabrici, odnosno da je zaražena nekolicina radnika. Portalu InfoKG su stizale poruke zabrinutih građana, licitiralo se sa brojevima zaraženih, oglašavale su se stranke. Zvanična potvrda iz Gradske uprave u vidu saopštenja stigla je juče – da šuge u Kragujevcu ima, ali da nema razloga za paniku. Ipak, ono što je izostalo je broj zaraženih.
Zbog toga je portal InfoKG kontaktirao kragujevački Institut za javno zdravlje koji je odgovorio na pitanja o broju zaraženih, merama prevencije i savetima.
“Na osnovu podataka koje je Institut za javno zdravlje Kragujevac dobio od Doma zdravlja Kragujevac ukupno je 24 obolela radnika od Šuge iz fabrike Stellantis, za period od 13. januara do 03. marta ove godine. Šuga je oboljenje koje ne podleže obaveznoj izolaciji obolelih i njihovih kontakata. S obzirom na to da je šuga oboljenje čija zaraznost prestaje već nakon 24 sata od adekvatno primenjene terapije, a kako su svi novooboleli radnici fabrike lečeni od strane dermatovenerologa, nije bilo potrebe za njihovim stavljanjem u izolaciju”, saopštili su za InfoKG iz Instituta za javno zdravlje.
Na društvenim mrežama i pojedinim medijima prethodnih dana su se pojavile informacije da zarazu šire stranici radnici zaposleni u kragujevačkom Stelantisu. Iz Instituta za javno zdravlje poručuju da su nakon otkirivanja prvog slučaja zaraze izašli na teren i preduzeli sve nepohodne mere za sprečavanje i suzbijanje šuge.
“Prilikom pregleda pre zasnivanja radnog odnosa nije zabeležen nijedan slučaj zaraznog kožnog oboljenja kod stranih radnika koji su radno angažovani u fabrici Stellantis. Nakon otkrivanja prvog obolelog, angažovan je dermatovenerolog koji je izvršio pregled obolelih uz propisanu terapiju. Institut za javno zdravlje Kragujevac je odmah reagovao, obišao fabriku i sve smeštajne jedinice za strane državljane zajedno sa rukovodiocima fabrike i agencijama zaduženim za smeštaj radnika, nakon čega je prosledio preporuke za sprečavanje i suzbijanje šuge, kako u samoj fabrici, tako i u smeštajnim objektima. Obezbeđena je i terapija za sve radnike u smeštajima gde se nalaze oboleli, uz savete dermatovenerologa o korišćenju krema i održavanju lične higijene. Kako je u pitanju oboljenje koje se brzo i lako leči nakon adekvatno primenjene terapije uz kontrolu dermatovenerologa, a kako se preduzimaju sve mere za njeno sprečavanje i suzbijanje i kako je za pojavu bolesti neophodan duži kontakt sa kožom ili odećom inficiranog, nema razloga za panikom”, poručuju iz Instituta za javno zdravlje.
Prema podacima koje su dobili od Dom zdravlja, u Kragujevcu su tokom prošle godine šugom bile zaražene 532 osobe.
Inače, šuga je zarazna kožna bolest koju izaziva parazit (Sarcoptes scabiei), gde je glavni simptom jak svrab (posebno noću) i sitne crvene promene na koži, najčešće između prstiju, po laktovima i stomaku.
“Sarcoptes scabiei živi isključivo u površinskom sloju kože. Van organizma preživljava kratko 24-72 sata, dok temperatura 50-60 stepeni tokom najmanje 10 minuta uništava grinje i jaja. Oboljenje se prenosi direktno, produženim kontaktom sa kožom inficiranog, preko zaražene odeće, posteljine, peškira i seksualnim kontaktom. Vrlo lako se leči, antiparazitarnim kremama koje se nanose na celo telo, dok se zaraznost prekida već nakon 24 sata od započete terapije”, objašnjavaju u Insitutu za javno zdravlje.
Uputili su i savete građanima šta treba da preduzmu ukoliko se zaraze šugom.
• Prepoznavanje i prijava oboljenja osoba sa simptomima (jak svrab posebno noću, sitne crvene promene na koži) treba da se javi lekaru.
• Terapiju moraju sprovesti svi bliski kontakti istovremeno, čak i ako nemaju simptome.
• U kolektivima se tretiraju najbliži kontakti.
• Izbegavanje bliskog telesnog kontakta (jer se Šuga prenosi kontaktom kože na kožu), ne deliti krevet, posteljinu, peškire ili radnu odeću, dok traje rizik.
• Pranje i dezinfekcija odeću prati na minimum 60 stepeni, dok stvari koje se ne mogu prati na visokim temperaturama zatvoriti u plastične kese na 3 do 7 dana.
• Dušeke, nameštaj i tepihe usisati.
• Dezinfekcija radnih površina i podova uobičajenim sredstvima (šuga se ne prenosi preko tvrdih površina lako, ali se sprovodi opšta higijena).
• Higijenske mere - redovno tuširanje i održavanje lične higijene.
• Adekvatno uklanjanje otpada, na takav način da se ne može doći u kontakt sa njim.
Poručuju da Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Kragujevac, sprovodi pojačan epidemiološkim nadzor i u drugim kolektivima i fabrikama u kojima se potvrdi postojanje sporadičnih slučajeva bolesti, kako bi se na vreme preduzele mere prevencije i sprečavanja širenja bolesti.
