Kada je Grad Kragujevac krajem oktobra prošle godine zvanično dobio saglasnost da se priključi na regionalni sistem vodosnabdevanja "Arilje – profil Svračkovo" na reci Rzav, to su gradonačelnik Nikola Dašić, predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović i koordinator iz JKP „Vodovod“ Goran Gavrilović promovisali kao jednu od najznačajnijih vesti za razvoj grada. Pompezno je najavljeno da ovim kapitalnim projektom grad trajno rešava pitanje vodosnabdevanja, čime se stavlja tačka na višedecenijske probleme i obezbeđuje stabilno, sigurno i održivo snabdevanje pijaćom vodom za buduće generacije. Portal InfoKG u susret letu, sezoni kada imamo pojačanu potrošnju vode, a svi znamo da naša najveća akumulacija, Gruža, iz godine u godinu usled klimatskih promena sve više kuburi sa vodostajem, želeo je sa nadležnima da detaljnije porazgovara o "Svračkovu". Međutim, posle čitava tri meseca prolongiranja istih da govore na ovu temu, jedva smo izvukli jednu rečenicu, na osnovu koje možemo da zaključimo da ona maločas pomenuta tačka možda neće baš skorije biti stavljena na ovaj ozbiljan problem koji direktno utiče na svakog žitelja Kragujevca.
Sistem "Svračkovo" će pijaćom vodom snabdevati Arilje, Požegu, Čačak, Lučane i Gornji Milanovac, a Kragujevac je, prema prošlogodišnjoj izjavi gradonačelnika Nikole Dašića, zeleno svetlo da se priključi dobio "posle dugih razgovora i uz podršku predsednika države Aleksandra Vučića, JVP „Srbijavoda“, resornog ministarstva i kolega iz zapadne Srbije".
Priključenjem na sistem Rzav, koji bi trebalo da bude u funkciji do 2028. godine, Kragujevac će dobiti dodatni kapacitet do 2.000 litara vode u sekundi.
Gradonačelnik je prošle godine istakao da priključenje Kragujevca na akumulaciju „Svračkovo“ predstavlja strateški iskorak ka trajnom rešavanju vodosnabdevanja grada, jer će time biti obezbeđeno i rezervno snabdevanje tokom sušnih perioda. "Rzav donosi sigurnost i stabilnost", rekao je Dašić za našu buduću, četvrtu akumulaciju.
Klimatske promene pokazuju da tri akumulacije sa kojih se Kragujevac snabdeva pijaćom vodom - Gruža, Vodojaža i Morava, više nisu dovoljne.
Prema rečima Ivice Momčilovića od oktobra prošle godine, "Rzav je naša budućnost".
Goran Gavrilović iz "Vodovoda", podsetimo, izjavio je tada da je "Kragujevac kroz istoriju često nazivan „žednim gradom“, a ovim projektom to se konačno menja".
Naš portal sa nadležnima iz Gradske uprave sada je želeo da razgovara o "Svračkovu", tačnije ne sada, već smo razgovor inicirali još 27. januara, ali smo do odgovora došli tek pre par dana, nakon nebrojano poziva i insistiranja, usled čega autor ovog teksta smatra toliko prolongiranje arogantnim nepoštovanjem medija i kompletne kragujevačke javnosti. Pitanja smo koncepirali oko toga šta se u međuvremenu (od najave do danas) dešava sa pomenutom akumulacijom, koje korake dalje Grad preduzima, šta je uopšte sve potrebno da se uradi da bi Kragujevac počeo da se snabdeva pijaćom vodom sa ove akumulacije i kada možemo da očekujemo priključenje. Namera nam je bila da informišemo sugrađane o tome šta sve ide nakon tog "zelenog svetla" koje je grad dobio.
- Akumulacija "Svračkovo" gradi se za potrebe Čačka, Arilja, Požege, Lučana i Gornjeg Milanovca, a Grad Kragujevac je dobio načelnu saglasnost da se, po završetku izgradnje, priključi na ovaj sistem, uz neophodne radove na mreži. Ipak, realizacija ovog projekta nije moguća bez aktivnog učešća države - to je sve što se navodi u šturom odgovoru Grada koji smo toliko dugo čekali kada je reč o "Svračkovu".
Od ranije znamo da bi taj sistem trebalo da bude u funkciji do 2028. godine, ali niko nije precizirao, niti mi možemo da nagađamo, da li će se Kragujevac priključiti odmah ili kasnije, šta sve treba da se uradi da bi se stekli uslovi za priključenje, a kao što iz odgovora vidimo, detalje ni sada nemamo. Štaviše, ne znamo koji su to neophodni radovi na mreži, a još manje je jasno šta treba država da uradi za realizaciju ovog projekta i koliko će sve to da traje. Shodno tome da vodu sa Rzava nije moguće dobiti bez prethodno pomenutog, ona tačka na višedecenijski problem vodosnabdevanja sada nam više deluje kao znak pitanja.
Dodatno, nadležne smo u januaru pitali i kako komentarišu upozorenja koja dolaze iz raznih izvora da je Gružansko jezero na korak do toga da presuši, dok se, sa druge strane, ističe da je Kragujevac danas "uredno snabdeven vodom"?
Pošto klimatske promene ne čekaju, a stručnjaci za vremenske prilike najavljuju da je pred nama možda najsušnije leto do sad, ono što iz lokalne samouprave navode kao preduzete korake u međuvremenu nevezano od "Svračkova", možemo smatrati pozitivnim pomakom, potpomognutim povoljnom hidrološkom situacijom u prethodnom periodu.
- Bez obzira na "Svračkovo", Kragujevac se u vodosnabdevanju oslanja na Gružu, Moravu i Vodojažu, zbog čega se paralelno sprovode značajna ulaganja u postojeće kapacitete. Sa više od 100 miliona dinara, u toku je revitalizacija sistema Morava i Reni bunara. Kapacitet je već dupliran, a dodatno povećanje očekuje se nakon radova koji počinju ove nedelje na još četiri bunara, što će, prema procenama, doneti novih 80 do 90 litara u sekundi. Akumulacija Gruža ostaje ključni oslonac vodosnabdevanja grada. Zahvaljujući padavinama od pre dva meseca, njen nivo je sa 30 odsto povećan na oko 50 odsto, ali je od presudnog značaja da hidrološka situacija u narednom periodu bude povoljna kako bi se taj nivo održao. Povećanje kapaciteta sistema „Morava“ dodatno će rasteretiti Gružu i obezbediti veću stabilnost u snabdevanju. Podsećamo i da je upravo povoljna hidrološka situacija u prethodnom periodu omogućila da se Vodojaže u potpunosti napune, prvi put posle više od pet godina, što predstavlja važan pozitivan pomak u ukupnom vodosnabdevanju grada - navode iz Gradske uprave.
Ipak, nakon svega, ostaje i to da ćemo morati da gledamo u nebo i nadamo se padavinama, da bi nam se Gruža dodatno napunila, ili održala sadašnji nivo od 50 odsto popunjenosti kapaciteta.
Uostalom, svedoci smo da percepcija Kragujevca kao uredno snabdevenog vodom može da se tumači na različite načine, i to značajno različite. Pa tako već par godina Kragujevčani u nekim naseljima mogu čitavog leta da gledaju kako im iz slavina teče žuta i mutna voda, što ih logično uznemirava i brine, a da nadležni iz Instituta za javno zdravlje istovremeno tvrde da je voda ispravna i da žuta boja nije štetna po zdravlje već da građani podležu psihološkom efektu, dok iz "Vodovoda" poručuju da oni kojima obojena voda smeta, ne moraju da je piju!
Pred nama je još jedno leto, činjenica je da svi tada pojačano trošimo vodu, da nam vremenske prilike ne idu u korist i da je neminovnost da u javnosti figurura bojazan da će pijaća voda možda postati pravi luksuz.
