Saobraćajne gužve u Kragujevcu više nisu povremena neprijatnost, već svakodnevna realnost koja iznova testira strpljenje građana. Tema o kojoj se sve više govori, jedno od ključnih pitanja kvaliteta života u gradu. Sve duže kolone i zagušene raskrsnice ponekad pretvaraju i najkraće relacije u izvor frustracije, a ne bi trebalo zanemariti ni zagađenje vazduha. Sa čelnicima Grada razgovarali smo o tome kako oni gledaju na ovaj problem, šta smatraju uzrocima i imaju li planove za rasterećenje gradskih ulica.
Za početak, Gradska uprava problem prepoznaje i njime se bavi - u nastavku teksta saznaćete kako.
Nadležni smatraju da su sve učestalije saobraćajne gužve na našoj putnoj infrastrukturi posledica savremenog načina života, te da je to problem sa kojim se suočavaju i svi drugi veći gradovi, kako u Srbiji tako i van nje.
Najkritičnije tačke u Kragujevcu sa aspekta prosečnog broja vozila su i najvažniji putni pravci kojima se dolazi u centar grada kao što su Zmaj Jovina ulica, ulica Radoja Domanovića, Lepenički bulevar, Kraljevačkog bataljona, Internacionalnih brigada, Bulevar Kraljice Marije...
Sve češći saobraćajni kolapsi nisu nešto što se desilo preko noći, već problem mora biti sagledan kroz niz razloga koji ga uzrokuju. Dok građani lokalnoj samoupravi najviše zameraju "širenje" grada u visinu, ni nadležni ne poriču da novi objekti utiču na problem o kome govorimo, ali dodaju i druge činioce:
- Razlozi koji dovode do nastanka saobraćajnih gužvi svakako jesu jednim delom širenje grada, odnosno izgradnja novih objekata, što stvara pritisak na postojeću putnu infrastrukturu. Pored ovoga, na stvaranje saobraćajnih gužvi treba imati u vidu da utiču i drugi činioci, pre svega svakodnevni porast broja registrovanih vozila (2011. godine na teritoriji Grada bilo je registrovano 50.234 vozila, 2025. godine 123.372 vozila), vremenski uslovi, radovi na putnoj infrastrukturi, bilo da su u pitanju izgradnja, redovno održavanje ili vanredne popravke, kvarovi na vozilima, ponekad i saobraćajne nezgode koje se dogode na putevima, saobraćajna kultura vozača i poštovanje propisa od strane istih. Imajući u vidu sve napred navedene razloge, sve češće se na putevima stvaraju takozvana "uska grla", odnosno mesta gde kolovoz ne može da primi realni broj vozila koja se na njemu u određenom vremenskom periodu nadju, jer je isti projektovan za manji broj vozila.
Čuveni je problem u Kragujevcu tranzitni saobraćaj kroz sam grad. Zato se očekuje da Severna obilaznica znatno rastereti ulice, a u značajnoj meri boljitak bi trebalo da donese i to što će ulica Vladimira Rolovića postati bulevar u četiri trake, kao i proširenje ulice Milovana Gušića i ulice Slobode.
- Rasterećenje, odnosno smanjivanje broja vozila ili prosečnog dnevnog saobraćaja u budućnosti na najznačajnijim putnim pravcima za Grad Kragujevac uslediće izgradnjom i eksploatacijom Severne obilaznice, jer će se, pre svega, sav tranzitni saobraćaj, koji u znatnom procentu trenutno učestvuje u prosečnom dnevnom saobraćaju, izmestiti upravo na Severnu obilaznicu što će imati višestruke pozitivne uticaje od manje gužve, preko smanjenja zagađenja vazduha u centru grada, pa sve do zaštite putne infrastrukture u gradu koja će trpeti manja opterećenja.
Pored Severne obilaznice rasterećenju će doprineti i započeti projekti izgradnje, odnosno proširenja ulice Vladimira Rolovića gde je predviđena dogradnja još dve saobraćajne trake sa pratećim biciklističkim trakama, što je značajno za ovaj deo grada i buduću vezu sa Severnom obilaznicom. Imajući u vidu tendenciju razvoja grada i sve veću frekvenciju vozila u ulicama Milovana Gušića i ulici Slobode, njihova rekonstrukcija, odnosno dogradnja još dve saobraćajne trake će znatno poboljšati postojeću situaciju, navode iz Gradske uprave.
Kako je putna infrastruktura prilično složen sistem, a uslovi pod kojima se vrši njena eksploatacija se vrlo brzo menjaju, nadležni tvrde da svakodnevno traže načine da postojeću infrastrukturu prilagode tome.
- Jedan od načina jeste i taj što je Grad u junu 2025. započeo izradu značajnog strateškog dokumenta za unapređenje održive urbane mobilnosti pod pokroviteljstvom UN HABITAT-a, čiji je cilj da se dođe do vizije i akcionih planova za rešavanje problema koji se identifikuju u kretanju, a čija će realizacija doprineti unapređenju funkcionisanja postojeće putne infrastrukture, maksimalnoj iskorišćenosti postojećih kapaciteta i najvažnije - povećanju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, što je i osnovni cilj svakog društva, kažu iz Gradske uprave.
Dodaju još jedan projekat vredan pomena:
- U okviru projekta PARSMO – politike parkiranja za deljenu mobilnost, koji je podržan od strane Programa Intereg Evropa, Grad će sa stručnjacima iz oblasti saobraćaja razviti i implementirati lokalnu i regionalnu politiku saobraćaja i kroz ovaj trogodišnji projekat razviti Strategiju razvoja saobraćaja Grada Kragujevca.
Kao što uvek napominjemo kada se bavimo temom problema saobraćajnih gužvi u Kragujevcu, smatramo da bi i naši sugrađani morali da razmišljaju o tome kako da manje koriste automobile, ali im u tom slučaju ljudi koji vode ovaj grad moraju ponuditi kvalitetna alternativna rešenja kako bi ih na to motivisali. Pa, da li takvih ideja ima?
- Zarad održive mobilnosti promovisaće se na različite načine i drugi vidovi saobraćaja, kroz izgradnju biciklističkih traka i biciklističkih staza u skladu sa finansijskim mogućnostima, kao i javni gradski prevoz kroz unapređenje kvaliteta vozila javnog prevoza, učestalosti polazaka i slično, odgovor je Gradske uprave.
Pišite nam u komentarima kako biste vi pristupili ublažavanju ovog problema i da li vas saobraćajne gužve nerviraju, ili ih prihvatate kao neminovnost koju nosi život u velikom gradu.
