Sve je više mladenaca u Kragujevcu koji posle svadbe prebrojavaju prazne stolice. Neki gosti otkažu dolazak u poslednjem trenutku, a neki se jednostavno ne pojave i ne jave nikome. To nije samo pitanje bontona, već i ozbiljan finansijski trošak.
Kada mladenci sastavljaju spisak gostiju, računaju da će svako ko potvrdi dolazak zaista i doći. Na osnovu tog broja naručuju hranu, piće, raspored stolova i često određuju veličinu sale.
Međutim, sve više domaćina u Kragujevcu kaže da poslednjih godina postoji novi običaj – potvrditi dolazak, a onda se jednostavno ne pojaviti.
I dok neko sa strane može da kaže da je to „samo jedna stolica manje“, za organizatore svadbe to često znači nekoliko stotina evra bačenih na nešto što niko nije iskoristio.
Cena stolice u kragujevačkim restoranima danas se, u zavisnosti od lokacije, menija i pića, uglavnom kreće između 40 i 70 evra po gostu.
Kada pet ljudi ne dođe, a nisu otkazali, domaćini ostaju u minusu između 200 i 350 evra.
Ako ih ne dođe deset, gubitak lako prelazi 500 ili 600 evra.
Hrana je već naručena, piće je plaćeno, konobari su raspoređeni. Mesto u sali stoji prazno i jedino što nedostaje jeste gost.
Jedna Kragujevčanka, koja je prošle godine organizovala svadbu, kaže da joj nije problem kada neko iskreno kaže da ne može da dođe.
„Ljudi imaju svoje obaveze. Razbole se, iskrsne posao ili nešto privatno. To razumem. Ali kada potvrdiš dolazak, a onda se samo ne pojaviš i ne javiš nikome, to je već nepoštovanje.“
Slično iskustvo imao je i jedan mladoženja.
„Nismo brojali ko je koliko doneo u koverti, ali smo vrlo brzo videli da nedostaje osam ljudi. Sve je već biloplaćeno. Najmanji problem je novac. Više te pogodi što neko nije našao dva minuta da pošalje poruku.“
Razlozi za nedolazak su različiti; neko u poslednjem trenutku promeni planove, neko proceni da mu se ipak ne ide, a neko zaboravi. Ima i onih kojima je neprijatno da kažu da neće doći, pa biraju – da se jednostavno ne pojave.
Psiholozi smatraju da ljudi često izbegavaju neprijatne razgovore jer veruju da će ćutanjem izbeći konflikt. U praksi, upravo to ćutanje ostavlja najgori utisak.
Starije generacije kažu da je nekada bilo nezamislivo da potvrdiš dolazak na svadbu, a da se ne pojaviš. Ako bi iskrsla ozbiljna prepreka, domaćin je morao da bude obavešten.
Danas, sa porukama preko Vibera i društvenih mreža, javiti da nećeš doći nikada nije bilo lakše. Paradoksalno, mnogi smatraju da se to dešava češće nego ranije.
Zbog toga pojedini mladenci danas potvrdu dolaska traže nekoliko dana pred svadbu, a neki ponovo zovu goste neposredno pre konačnog broja koji prijavljuju restoranu.
Ipak, ni to nije garancija da će svi koji su rekli „dolazimo“ zaista sesti za sto.
Neodlazak na svadbu nije problem ako domaćin na vreme zna da mesto ostaje prazno. Problem nastaje kada potvrđen gost bez ikakvog objašnjenja ne dođe, jer tada iza jedne prazne stolice ostaje i konkretan trošak. U vreme kada organizacija svadbe košta desetine hiljada evra, jedna kratka poruka često vredi mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
