Radio uživo
Prema statistici, svaka treća žena u Srbiji doživljava neki vid nasilja, a ove crne brojke ne zaobilaze ni Kragujevac. Žrtve porodičnog nasilja su najčešće žene i deca, a beleži se sve veći broj slučajeva nasilničkog ponašanja prema starim i nemoćnim licima. Kragujevčanke šamare uglavnom broje u tišini, ali, na sreću, povećava se broj onih koje se osmele da prijave nasilnike.
Za osnaživanje žrtava nasilja veliku zaslugu imaju nosioci međusektorke saradnje koji u proteklih par godina mnogo rade na podizanju svesti o važnosti prijavljivanja nasilnika. Policija, tužilaštvo, Centar za socijalni rad, Školska uprava, Klinički centar, domovi zdravlja, Advokatska komora i brojne nevladine organizacije udružili su se kako bi pružili snažnu podršku osobama koje ne samo da trpe nasilje, već ostaju i bez neophodne podrške prijatelja, pa čak i porodice, iako su najčešće i oni svedoci nasilja.
Najčešće žrtve su žene, a tuku ih muževi i vanbračni partneri. U takvim zajednicama obavezno nasilje trpe i deca, bilo neposredno, bilo tako što doživljavaju stres slušajući uvrede na račun svojih majki i neretko gledajući kako trpe batine. Šamari, pesnice, šutiranje, gađanje predmetima... Od telesnih, za žene su i gore rane koje ostaju na duši. U Srbiji je još uvek sramota priznati da u zajednici nešto ne funkcioniše, osuda okoline je velika i surova. Žene po svaku cenu pokušavaju da sačuvaju brak, izgovor su deca, a najčešće one zapravo nemaju gde da odu. Ako su još i nezaposlene, ne vide drugi izbor sem da ćute i trpe. Od prijavljivanja odustaju i iz straha da ne dožive još veće nasilje, a odustaju i zbog toga što su sudski sporovi dugi i skupi. Iz kragujevačke policije objašnjavaju da nije retko da se nasilnik, navodno, "preporodi", jedno vreme se primiri, kupuje poklone i sprema ručkove. Žene padaju u ove zamke, ponadaju se boljem životu, a gotovo uvek dožive samo još jače udarce. Prema rečima Oliveraa Nikića, pomoćnika komandira kragujevačke policije, sa kojim smo na ovu temu razgovarali, žrve često pokušavaju da opravdaju nasilne partnere. U Kliničkom centru, koji nje obavezan da sumnje o nasilju prijavi policiji, izjavljuju da su se povredile svojom nepažnjom, da su pale, posekle se. Nekad otvore dušu i prepričaju stravične scene, ali kada dođe trenutak da protiv nasilnika svedoče, predomsile se i slučaj tako propadne, jer bez njih kao svedoka nema ni krivičnog dela. Omalovažavanje, vređanje, uslovljavanje decom, ekonomskom i stambenom sigurnošću, svakodnevnica su za mnoge Kragujevčanke. Čak i one koje utehu pronađu u Sigurnoj kući znaju da je to samo trenutno i neretko se vraćaju da žive sa nasilnikom.
Deca su često neposredno zlostavljana od strane roditelja, ali ni obrnuti slučajevi nisu retki. Očevi i majke tuku decu dok su mala, a kasnije trpe teror svoje odrasle dece. Iz kragujevačke policije kažu da je sve očiglednija eskalacija nasilja nad starim osobama. Deca i unuci iznuđuju im novac, čekove, oduzimaju cele penzije i prisiljavaju da im prepišu imovinu.
Nasilnici su gotovo redovno pod dejstvom alkohola, a neretko i droge. Najčešće je povod za porodično nasilje ljubomora. Žene više špijuniraju, tragove preljube traže po telefonima i kompjuterima. Društvene mreže postle su vodeći uzrok za svađe među nepoverljivim partnerima, a prema podacima koji važe za ceo svet, krivac za svaki treći razvod upravo je "facebook". Iz policije kažu da i žene znaju da "terorišu" partnere, ali da uvek ipak "izvuku deblji kraj".
Kao komšije, prijatelji, rođaci, ipak nismo tako dobri kao što mislimo. Okrećemo glavu, pojačavamo TV da ne čujemo buku iz stana do našeg, iako znamo šta se dešava. Mada nasilje možemo da priavimo anonimno, uglavnom okrećemo glavu da ne vidimo modrice, a komšiji nasilniku jednako poželimo svako dobro kada ga sretnemo u liftu.
Prema podacima iz kragujevačke policije, najveći procenat zauzima psihičko nasilje (118 prijava u prvih 10 meseci tekuće godine), a sledi telesno povređivanje (9 prijava). Beleže se i slučajevi nasilja nad maloletnim licima, dok neretko dolazi do kršenja već izrečene mere zabrane prilaska žrtvi. Smrtnih posledica kao kulminacije porodičnog nasilja u ovoj godini u Kragujevcu, na sreću, nije bilo.
