Radio uživo
Da bi se ostvario jedan od prioritetnih ciljeva lokalne samouprave, prvi put iz budžeta grada izdvojeno je više od 20 miliona dinara namenjenih povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije, čime bi se ostvarile značajne uštede.
Zahvaljujući bazi podataka koja omogućava praćenje potrošnje električne i toplotne energije i vode u osnovnim i srednjim školama, vrtićima i ustanovama kulture, utvrđeno je da se iz gradskog budžeta samo za troškove električne energije u školama, godišnje izdvaja skoro 20 miliona dinara.
Samo jedna kragujevačka škola gejanje plaća po utrošku. Kada bi sve prešle na plaćanje po potrošnji, nakon ugradnje termo-regulacione opreme, koja omogućava da se vikendom isključi grejanje, ušteda po školi bila bi od 100.000 dinara do skoro pola miliona na godišnjem nivou. Zbog toga je u budžetu za narednu godinu opredeljeno 750.000 dinara za ugradnju ove opreme u osnovne škole.
U planu je i prelazak na prirodni gas ili daljinsko grejanje u školama i objektima predškolskih ustanova. Tokom prošle godine jedna osnovna škola koja je kao energent koristila ugalj, priključena je na prirodni gas. U planu je i da jedan vrtić koji se greje na lož ulje bude priključen na daljinsko grejanje. U izdvojenom odeljenju jedne osnovne škole koja se do sada grejala na pojedinačne peći na ugalj, u toku je postupak javne nabavke kotla na pelet. U vrtiću “Kolibri“ gde je smeštena centralna kuhinja za pripremanje hrane za više vrtića, umesto industrijskih bojlera za zagrevanje sanitarne tople vode, u cilju uštede, predviđena je ugradnja solarnih kolektora.
Grad je na početku saradnje sa Programom Development of a Sustainable Bioenergy Market in Serbia (DKTI) koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Jedan od ciljeva ovog programa je promovisanje korišćenja biomase, pa se iz lokalne samouprave nadaju da će nastaviti tu saradnju i dobiti ekspertsku pomoć u vidu pripremanja projektne dokumentacije prelaska osnovnih škola sa grejanja na lož ulje na grejanje na pelet.
U budžetu za 2016. godinu je takođe predviđen i novac za izradu energetskih elaborata za sve javne zgrade čija je površina veća od 250 kvadrata, što je zakonska obaveza. Elaborati će pokazati u kom energetskom razredu se trenutno nalaze ti objekti i kolika je godišnja potrošnja energije za grejanje po metru kvadratnom, a predložiće i mere za poboljšanje energetske efikasnosti. Takođe, eleborati su i uslov za konkurisanje kod republičkog Fonda za energetsku efakasnost.
