Radio uživo
Postoji mnogo načina da se sitnicama ulepša grad, a da se ne uloži mnogo novca, ili da se čak ne potroši ni dinar. U Kragujevcu su, izgleda, najskuplje volja i inicijativa, kao i kreativnost onih koje svi Kragujevčani plaćaju i kojima je u opisu posla da izađu iz svojih čaura, pogledaju svet oko sebe i bar nešto lepo primene i ovde.
A primeri tih sitnica o kojima govorimo svima su dostupni, tu su na pedesetak kilometara od grada, na društvenim mrežama, na televizijama.
Međutim, u našem gradu se ko zna koliko godina, ako ne i decenija unazad, na zelenim površinama sadi isto cveće, kao da se sem kadifica i "dan-noć" ovde na našoj zemlji ne prima ništa drugo. Ako bismo nešto mogli da pohvalimo, to je postavljanje šipova u Velikom parku nad kojima će se nekad svijati ruže, ali do formiranja cvetnog tunela, ima još dosta.
Klupe po parkovima, prastare, služe samo za puko održavanje starudije.
Šimšire nam jedu bube. Nigde neke tematske celine, stazica, nečeg novog.
Možda će nam neko prigovoriti što smo zaboravili balerine koje su prvobitno krasile plato ispred Gradske uprave, pa su prebačene u Veliki park, ali taj kič možda bolje i da ne pominjemo.
Nadležni stalno putuju po Evropi, pa i šire, tragaju za nekim primerima dobre prakse, a Kragujevčani, koji pune gradsku kasu, od tog posla nemaju ništa.
U moru problema ozbiljnih u kojima grad grca, bar neke sitnice mogle bi da nam izmame osmeh i izazovu lepu reakciju. To se, recimo, desilo sa postavljanjem male ulične biblioteke u obliku kućice u Karađorđevoj ulici, ali je ta ideja i realizacija došla od strane jednog stanara obližnje zgrade. Dakle, jedan čovek pokazao nam je koliko je malo potrebno da se usreće sugrađani.
Pa, kad smo već kod kućica, a rekli smo da sitnice koje mogu da učine grad lepšim mogu da budu besplatne, evo i konkretne ideje, da ne bude da smo pričali u prazno. U Vrnjačkoj banji pažnju nam je privukao Plato raspevanih kućica. Na stablima je okačeno mnoštvo šarenih kućica za ptičice, svaka je drugačije oslikana i beskrajno su simpatične i fotogenične. Zašto neko u Kragujevcu ne bi pokrenuo inicijativu, konkurs, da recimo svaka osnovna škola izradi neku kućicu u sklopu kreativnih aktivnosti? To bi grad koštalo nula dinara, a JKP Šumadiju malo truda da kućice okači na stabla.
Zašto? Zato što je neko inertan, lenj i grad voli samo kroz takozvano tekuće održavanje, a na našu nesreću, to nam je tek problem, onako baš veliki i bitan.
