Radio uživo
Neupućenima verovatno na prvi pogled ne deluje da je u suštinu pravnog poretka duboko utisnuta suština logike; i onda kada smo na terenu stvaranja prava i na terenu primene prava. Kao što lanac zakonitosti podrazumeva da se zakonitost štiti na širokom frontu obezbedjivanja primene što opštih, što pojedinačnih pravnih akata, tako i protivzakonitost najčešće biva praćena specifičnim lancem protivzakonitosti. Pravni saobraćaj funkcioniše uvek; i onda kada se poštuju pravna pravila i onda kada se ona krše. Što bi Kelzen rekao, nepravo radja pravo.
Najsvežiji primer razvoja dogadjaja na kragujevačkom univerzitetu svedoči u prilog takvoj pravnoj istini. Kada je ministar prosvete doneo rešenje kojim je razrešio dužnosti rektora, nastala je obaveza za predsednika Saveta Univerziteta da zakaže hitnu sednicu, kako bi se izvršio izbor vršioca dužnosti rektora. Razlog za hitnom sednicom ogleda su u nastanku neredovnih, neuobičajenih, vanrednih okolnosti koje za svoju posledicu mogu imati teško ugrožavanje suštinskih interesa Univerziteta i njegov neometan rad i funkcionisanje. Činjenica razrešenja jednog rektora na ovaj način pre isteka mandata je sama po sebi veoma retka, a posebno alarmantna ukoliko se dešava u mesecu u kojem se sprovode aktivnosti za upis nove generacije studenata. Umesto da predsednik Saveta zakaže sednicu već za dan-dva nakon saznanja za ministrovo rešenje, zakazao je tek za 13 dana nakon toga, iako je rešenje ministra konačno i samim tim izvršno. Zato se ponašanje predsednika Saveta u ovom konkretnom slučaju s pravom može okarakterisati kao nedovoljno razumevanje ozbiljnosti situacije u kojoj se našao Univerzitet. Jer, nije sporno da je akt ministra podložan sudskoj oceni i kontroli, što nikako ne može da spreči njegovu momentalnu primenu.
Opstruiranje primene akta o razrešenju predstavlja kariku u procesu dalje destabilizacije odnosa unutar univerzitetske zajednice, čemu doprinosi i sednica Senata Univerziteta od 14. juna. Jer, nju je zakazao jedan od prorektora na osnovu rektorovog ovlašćenja, koje je prestalo da proizvodi pravno dejstvo momentom razrešenja rektora od strane ministra. Pravni osnov je kao izvor vode. Kao što je nemoguće piti vodu sa izvora koji je presušio, tako se ne mogu vršiti ovlašćenja bez mandata davaoca ovlašćenja.
Tako nas pravni propis ponovo vraća na Savet i njegovu ulogu kao organa upravljanja u ovoj specifičnoj vanrednoj situaciji, koji je trebalo da reaguje momentalno po prestanku mandata rektoru. Umesto da primeni postojeća pravila u stanju nužde, a to znači da obezbedi ekspresno imenovanje vršioca dužnosti rektora i ukoliko proceni osnovanim da pokrene proceduru za preispitivanje ministrovog rešenja, predsednik Saveta se neodgovorno poneo prema interesima akademske zajednice, a možda čak i prema sudbini Univerziteta.
Jer, ukoliko Savet Univerziteta zbog ostavki njegovih članova ne bude imao natpolovičnu većinu, to znači da postojeći personalni saziv ovog organa više ne postoji. Bez organa poslovodjenja (rektor) i bez organa upravljanja (Savet) Univerzitet u Kragujevcu ne može biti prepušten samom sebi, već volji njegovog osnivača, a to je država.
