Radio uživo
Studenti koji odlaze u drugi grad na studiranje susreću se sa teškoćama oko potražnje smeštaja, izbor je velik, ali je i cena visoka, zato mnogi koji nisu u mogućnosti da nađu cimera, odlaze u studentske domove ili privatne sobe.
Upravo ovakva situacija se desila i studentu Mašinskog fakulteta, koji je bio primoran da nađe privremeni smeštaj dok dom ne krene sa radom. Međutim, nije ni slutio šta će ga sačekati iza zatvorenih vrata studentske sobe.
"Moj rođak mi je obezbedio smeštaj u jednoj kući i to je trebalo da bude na mesec dana, dok se ne uselim u studentski dom. Smeštaj je obezbeđen preko poznanice od rođaka, koja izdaje sobe unutar svoje kuće. Kako ona živi u inostranstvu, rekla je da ključ pokupimo od cimerke koja živi u sobi pored moje i da stvari nisu baš najnovije, ali da je pristojno. Verovao sam na reč, a s obzirom na to da mi je bio potreban smeštaj samo na mesec dana, jedva sam i ovo našao da nije previše skupo i da ne moram da potpišem ugovor.
Rođak i ja smo otišli da uzmemo ključ i kada smo otvorili vrata, dobro se nismo onesvestili zbog prizora koji smo zatekli. Unutra je bilo svega. Krevet je bio ceo pocepan i po njemu je bilo nešto crno isprosipano. Po podu su bile bačene limenke piva, flaše od alkohola. Svuda je bila razbacana tuđa garderoba. Na stolu je stajala ubuđana hrana u tanjirima. Nigde se nije video prazan prostor. Samo smeće i nered.
Tad me je i uhvatila panika, jer nemam gde da budem, a tu nije moguće da se živi. Kada smo pozvali gazdaricu, rekla je da nema pojma o čemu se radi, da je prethodni dečko samo napustio sobu i nije se javio, niti platio kiriju. Kada smo poslali slike i video snimke, samo se kulturno izvinila, ali nije imala nameru da vrati novac koji sam joj poslao pre nego što sam i video sobu.
Nije preostalo ništa drugo sem da krenemo sa čišćenjem. Čišćenje je trajalo narednih 8 sati, napunjena su 2 kontejnera i 10 velikih džakova za đubre. Smeće i prljavštinu smo skupljali đubrovnikom. Tu je bilo i polomljenog stakla, sečenih noktiju i čarapa.
Sve smo morali da dezinfikujemo detaljno i morao samo da kupim dušek za krevet, jer na postojećem spavanje nije bilo izvodljivo. Vlagu nisam mogao da saniram. Kada smo sve sredili, shvatio sam da ormari ne mogu da se koriste, jer su se osećali na nešto, pa sam garderobu držao u koferima narednih dana.
Međutim, to nije bio kraj mojim mukama, jer su nakon toga iz poda krenule da izlaze bubašvabe u parovima. Njih nikako nisam mogao da se rešim, samo su se pojavljivale. Ali to nije sve, jer se nakon njih odnekuda stvorio i miš. Nikom ne preporučujem da uzima ikakvu sobu, pogotovu ne na slepo!"
Ovakav slučaj nije jedini. Stanodavci često ne obrate pažnju na higijenu soba koje izdaju, pa se u ponudi mogu naći prljava i zapuštena kupatila, masne ringle, kao i zidovi prekriveni vlagom i buđi. Većina stanodavaca "svali krivicu" na prethodne stanare i problem ne reši.
Opremljenost soba može da varira, ali neretko se na oglasima nađu sobe sa dotrajalim nameštajem, izlizanim tepisima, opremljenim kuhinjama u koje se ubraja jedna komoda na kojoj je rešo i stara stolarija koja ne dihtuje dobro.
Iako sobe nekada predstavljaju jedino finansijsko rešenje studentima, dodatni problem mogu predstavljati nepoznati cimeri kuće ili stana i nemanje privatnosti, usled drugačijih navika i tempa života. Teško je organizovati redosled čišćenja, upotrebe kupatila i kuhinje, pa samim tim i higijena zaostaje.
Kako su mesta u studentskim domovima ograničena, studentima jedina preostala opcija budu sobe, čija cena mesečnog iznajmljivanja uopšte nije mala i ne zavisi od kvadrature, opremljenosti ili lokacije, jer usled nemanja drugih opcija, stanodavci znaju: sobe će biti izdate.
