Dok cene stanova u Kragujevcu nastavljaju da rastu, a kvadrat na pojedinim lokacijama premašuje 2.000 evra, sve više građana Srbije počinje da računa da li je za isti novac moguće kupiti nekretninu na moru? I odgovor je - jeste.
Grčka, kao zemlja koju Srbi tradicionalno najviše biraju za odmor, u poslednje vreme postala je naročito atraktivna kao tržište za kupovinu nekretnina, posebno za one koji maštaju o kombinaciji ulaganja i života uz more.
Neki od oglasa na internetu zvuče gotovo neverovatno. Kamena kućica na Kritu mogla se pazariti za svega 18.000 evra, a na nekim drugim lokacijama ima kamenih kuća do 40.000 evra.
Kako je baveo sajt nekretnine.rs mezaneta od 90 kvadrata u starom centru Skijatosa prodaje se za 185.000 evra, stan na Zakintosu 100 metara od šetališta za 70.000 evra, a novogradnja na Lefkadi sa bazenom za 82.000 evra.
Ali, kao i uvek kod kupovine nekretnina, stvari nisu baš tako jednostavne.
Ono što na prvi pogled deluje kao kuća na moru jeftinija od stana u Srbiji, u praksi podrazumeva mnogo više od same kupovine objekta. Tu su porezi, notari, prevodioci, advokati, održavanje, komunalije, troškovi renoviranja, ali i pitanje koliko je nekretnina zaista legalizovana i da li postoje dugovanja prema državi ili opštini.
Na cenu nekretnine, navode stručnjaci, trebalo bi uračunati još 7 do 10 odsto od te kupovne cene.
Upravo na to upozoravaju i ljudi koji imaju iskustva sa kupovinom u Grčkoj. Često se nude jeftine nekretnine koje imaju nerešene poreze ili papire, pa kupci moraju ozbiljno da proveravaju dokumentaciju pre nego što potpišu ugovor.
U igri za cenu, uostalom kao svuda, je i lokacija, pa su kvadrati skuplji što su bliže moru, o čemu vode računa oni koji planiraju da rentiraju nekretninu.
Ipak, interesovanje ne opada. Naprotiv. U skladu sa prethodno navedenim cenama, vidi se da ima za svakog po nešto.
Sve više ljudi iz Srbije razmišlja o tome da umesto vikendica po unutrašnjosti kupi mali apartman na Halkidikiju, Tasosu, u okolini Soluna... Razlog nije samo more, već i računica – deo godine nekretnina može da služi vlasnicima, a deo da se izdaje turistima.
Na forumima se pominju i primeri stanova u okolini Soluna po ceni od oko 2.000 evra po kvadratu, što je danas praktično nivo cena boljih lokacija u Kragujevcu.
Naravno, ni u Grčkoj više nije sve bagatela. Stručnjaci navode da su cene poslednjih godina značajno porasle, posebno u popularnim letovalištima, pa su najbolje prilike uglavnom van glavnih turističkih centara i zahtevaju dodatna ulaganja.
I možda je upravo to najzanimljiviji deo cele priče – činjenica da su se cene nekretnina u pojedinim gradovima Srbije toliko približile primorju jedne mediteranske zemlje, da kupci prvi put ozbiljno stavljaju na papir pitanje - da li za isti novac želim pogled na parking ili zalazak sunca nad morem?
