Radio uživo
Jedan od najstarijih i najlepših spomenika starog Kragujevca je Bubanj-česma u ulici Save Kovačevića. Kada se krene tom ulicom prema Varoškom groblju, šum vode skrenuće vašu pažnju, desno uz put, na kamenom obzidanu česmu.
Ona se pominje još u tursko doba. Kao javna česma služila je za snabdevanje stanovništva vodom za piće. Ne zna se tačno zašto je dobila to ime, ali se u narodu zadržalo verovanje o lekovitosti njene vode, pa su je stanovnici upotrebljavali za kupanje male dece.
Dugo je to bila najlepša i najuređenija česma okoline varoši. U prošlom stoleću o česmama je brunuo česmadžija, čiji je zadatak bio da ih popravlja i kontroliše.
Česma je obzidana u prošlom veku za vreme vlade Milana Obrenovića, a današnji izgled dobila je 1922. godine zalaganjem bogate braće Bojadžić.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Kao svojevrstan spomenik krajputaš, česma je bila u upotrebi sve do izgradnje Grošničkog vodovoda (1938). Vremenom, kako se grad širio, oko česme je podignuto čitavo jedno naselje koje je po ovom izvoru dobilo naziv Bubanj. Gradsko groblje, koje je zalaganjem kneza Miloša Obrenovića izmešteno ovde 1860., prošireno je 1928. godine do ove česme.
Oko hladne i "lekovite" vode okupljali su se Kragujevčani u prošlosti, da bi je u vreme velikih nestašica zahvatali. Česma je bila stecište mnogih, koji su tu dolazili da razgovaraju i da se pored žubora sećaju minulih dana. Kao "izvor večne mladosti", Bubanj-česma davala je skoro punih pet vekova vodu žiteljima varoši.
